2. Solunjanima 3,10

Zbog svega toga, još kad bejasmo kod vas, mi vam mnogo puta u ime Gospoda zapovedasmo: da ako ko neće na radi, da i ne jede. Jer lenjost je ne samo porok, nego kliconoša mnogih poroka. Ti nećeš da radiš; to znači u tebi je malaksala, ili obolela, ili nestala revnost vere, vere koja uvek kroz ljubav dёla, te tako ti samom lenjošću svojom već narušavaš zapovest Gospodnju o veri, i ljubavi, i milostinji. Tvoja lenjost je uvek dvostruka: ne radiš za telo, ne radiš za dušu; osuđuješ na sigurnu glad dušu, a telo takođe, sem ako te dobri ljudi, ispunjujući zapovest Gospodnju o milostinji, ne prehranjuju. A lenjost, zar nije kuga koja ili izgoni iz duše ili umrtvljuje u duši svaku evanđelsku dobrodetelj: i post, i molitvu, i krotost, i smirenost, i celomudrije, i bratoljublje, i milosrđe. Lenj si, neradnik si? O, ta sva su vrata duše tvoje širom otvorena za sve sablazni, poroke i grehe. Reci, zar lenjost nije raspadanje duše? Oh, ta ona i nije drugo do zločinačko samorazaranje duše, i svih njenih stvaralačkih sila. Zar niste primetili: besposličenje otiskuje čoveka u mnoge lakomislene i besmislene stvari?