odinu proživeti u truležnom dvoru faraonovom nego li s Bogom putovati 40 godina po pustinji. A Mojsej je ostavio sve počasti, sve bogatstvo, sve laske, koje je samo bogati Misir, i to još na dvoru carskom, mogao dati, pa je na zapovest Božju krenuo kroz gladnu i žednu pustinju s verom da iza pustinje postoji zemlja obećana. To i znači držati sramotu Hristovu iznad svakoga blaga misirskoga.

Sramota Hristova jeste ono čega se svetski ljudi, sa silnim zapahom zemlje, stide kod Hrista. A to je Hristova beda na zemlji, njegov post, bdenje, molitva, potucanje bez krova, osuda, poniženje, sramna smrt. Tu sramotu Hristovu cenili su apostoli, a posle njih i svi mnogobrojni svetitelji, za veće bogatstvo od svih blaga vasionskih, jer je Gospod vaskrsao posle ove sramote, i otvorio dver nebesnu, i pokazao rajsku zemlju obećanu, u koju je On poveo čovečanstvo putem Svoje sramote, ili pustinjom Svoga stradanja.

O Gospode, proslavljeni i vaskrsli, pomozi nam da svaku kap Tvoga znoja i Tvoje krvi držimo nepokolebljivo kao bogatstvo veće od svega blaga svetskoga. Tebi slava i hvala vavek. Amin