m samo ono što nam je Gospod dao kroz Svoje sveto Evanđelje. Sve su evanđelske zapovesti svete i životvorne: vršeći ih, vi osvećujete sebe i oživljujete iz mrtvih.

Blagodat svete vere, data vam kroz sveto krštenje, i jeste životvorna sila u vama, kojom treba i da mislite, i da osećate, i da hoćete, i da delate, i da ceo život svoj vodite. A kroz ostale svete tajne daje vam se blagodat na blagodat, da biste tom izobilnom blagodaću pretvorili svete tajne u svete vrline: u molitvu, u ljubav, u nadu, u post, u krotost, u smirenost, u trpljenje. Kroz Svoje sveto Evanđelje Gospod vas poziva na Večnu Istinu, vaše je da se na to dobrovoljno odazovete - verom; On vas poziva na Večnu LJubav, na Večnu Pravdu, na Večni Život, vaše je da se na to odazovete opet - verom. A odazivate se istinski verom, ako živite po svima zapovestima svete vere Hristove, vršeći ih neumorno i istrajno.

Vaše sveto življenje po svetoj veri neće malaksati, i neće prestati, znate li kada? Kada veru svoju podržavate i hranite ljubavlju, a ljubav molitvom, a molitvu postom, a post trpljenjem, a trpljenje krotošću, a krotost smirenošću, a smirenost samilošću, a samilost milosrđem, a milosrđe revnošću. Jer svaka sveta vrlina evanđelska živi jedino ako je svim bićem povezana sa svima ostalim svetim vrlinama. Sve one sačinjavaju jedno duhovno telo, koje se ne može razdvajati, parčati, a da mu se ne naškodi, i da ga najzad ne umrtvimo. Svaka od njih zaista je evanđelska i životvorna i spasonosna, ako želi da se produži kroz sve druge, i da živi kroz njih i da raste i da se množi. Svaka je od njih i delotvorna i spasonosna, samo ako živi u svima ostalima i sa svima ostalima. Bez ostalih, svaka se od njih sasuši, uvene, sparuši, kao loza koja nije na čokotu. A kada revnošću svete vere tvorimo jednu zapovest, onda nas ta izvršena zapovest oraspoložuje i oduševljava da tvorimo i drugu svetu zapovest, i treću, i tako sve redom do poslednje. Jer su i svete zapovesti organski povezane među sobom: i sve sačinjavaju jednu celinu, nedeljivu, jednosušnu, spasonosnu i životvornu. I sve svete tajne i sve svete vrline imaju jedan cilj: naše spasenje kroz oboženje, oblagodaćenje, ohristovljenje, otrojičenje.

Da u tome uspete, vi i svoje dobrovoljne vrline ne smatrajte svojima već Božjima. Jer Bog je što čini u vama da hoćete i činite ono što Mu je ugodno (Flb. 2,13). Ustvari, svete tajne i svete vrline, to su različne sile Božje, ali je jedan Bog koji čini sve u svemu - ὁ ἐλεργῶλ ηὰ πάληα ἐλ πᾶζηλ (1. Kor. 12,6). Kroz svete vrline vaše, to je Bog koji vas vodi nevidljivom blagodaću Svojom, "čineći u vama što je ugodno pred njim" (Jevr. 13,21). Jer svako naše dobro svim bićem je vezano za Večno Božje Dobro; od njega vodi svoje poreklo, i na njega se i svodi svom sadržinom svojom. I mi se uzdamo u Gospoda za vas, uzdamo se u NJegovo besprimerno i neizmerno čovekoljublje, da će On činiti i dejstvovati u vama da vi uvek i neumorno tvorite svete zapovesti NJegove sebe radi, spasenja svoga radi. Nikad ne dajte u duši svojoj mesta oholosti; ni za jedno dobro delo svoje, ili dobru misao svoju, ili dobro osećanje svoje, ili dobru reč svoju ne pomislite niti recite: ovo je od mene, isključivo od mene. Ne, naša sposobnost, naša vrsnoća je od Boga (2. Kor. 3,5). I mi nismo sposobni od sebe ni pomisliti što kao od sebe, nego je naša vrsnoća od Boga (2. Kor. 3,5). U svima svojim podvizima spasenja mi smo dužni svesmireno ponavljati sebi čudesne i čudotvorne i spasotvorne reči Spasove: "Bez mene ne možete činiti ništa" (Jn. 15,5).