koj slavi Svojoj; tada će svima i svakome biti jasno da je On zaista jedini istiniti Bog i Gospod, zato će i proplakati sva kolena zemaljska: jedna od ushićenja i radosti, a druga od tuge i žalosti (sr. Otkr. 1,7). Tada će za tren oka pravednicima biti u najsavršenijoj potpunosti jasno sve što Gospod Hristos Bogočovek jeste, i vascelo NJegovo Evanđelje, i NJegova vera i svi podvizi vere; čudesno lice Gospoda Hrista rečito će kazivati sve istine božanske, sve pravde božanske, sve namere božanske, sve tajne božanske o svetu i rodu ljudskom. Kao što je Gospod Hristos na Tavoru trojici učenika pokazao i dokazao Sebe kao Boga, tako će na Dan suda kazati to licem Svojim svima ljudima svih vremena. Kao što je za života na zemlji Bogočovekovo lice zračilo nekom neiskazanom milinom, i sveistinom, i svepravdom, i sveljubavlju, i svespasonosnošću, i svečovekoljubljem, te je apostol Filip, hoteći da objasni ko je i šta je Isus = Mesija, sve sveo na ovaj dokaz: "dođi i vidi" (Jn. 1,46). Dođi i vidi: NJega, NJegovo lice - i moraš osetiti i videti u NJemu Boga i Spasitelja, i svaku punoću božanske istine i pravde i ljubavi i dobra i večnosti i blaženstva. Ovo utoliko pre, i u nesravnjeno većoj meri, važi za drugi dolazak Gospoda Hrista. Onda videti NJegovo presjajno lice Božansko značiće - videti sve što je ljudskom biću potrebno u vasceloj večnosti i u svima njegovim životima: tada će svaki u NJegovom licu videti, videti, videti vascelim bićem svojim odgovore na sva pitanja duha ljudskog i objašnjenje svih tajni bića ljudskog i svih sudbina ljudskih. U tom čudesnom licu Bogočovekovom hristogonitelji će i zloljupci i svi pobornici zla uopšte pročitati jasno i uvideti sveubedljivo zbog čega odlaze u večne muke; i nikakvo im objašnjenje ljudsko neće više biti potrebno. Presveto i presvetlo lice Gospodnje zračiće božanskom osudom svakoga zla i greha i svih ljudi koji su svesno i uporno izjednačili sebe sa zlom i grehom, i svojim dobrovoljnim greholjubljem i zloljubljem ostali do kraja odani zlu i grehu, a time i njihovom večnom carstvu - paklu, i caru paklenom - Satani. I "oni će biti kažnjeni večnom pogibli od lica Gospodnjega".

Večnom? Da, večnom: jer je čovek stvoren Bogom za besmrtnost i večnost, i jer je i zlo čovekovo - večno, i dobro čovekovo - večno. To je osnovna blagovest Hristova Evanđelja: to je sveblagovest koju je On objavio za života Svog na zemlji; a to je i prablagovest i praevanđelje NJegovo, koje je objavio stvorivši čoveka bogolikim. I iz praevanđelja i iz Evanđelja Spasova jasna je i očigledna ova istina, ova sveistina o čoveku: čovek je večno biće. Pazi: sve što činiš ima večnu vrednost; sve što misliš, sve što osećaš, sve što doživljuješ - ima večnu vrednost i određuje tvoju večnu sudbinu. Živiš u vremenu i prostoru a večan si, i večno je sve što je od tebe: i zlo je tvoje večno, i dobro; zlo večno, zato i pogibao večna; dobro večno, zato i blaženstvo večno. Ĉineći zlo, ti ubijaš sebe večnom smrću - smrću koja je besmrtna i uvek živa; njena strahota je u tome što je njen život, njena besmrtnost sva izvan Boga i svega Božjeg, sva daleko od Boga i bez Boga. A ta besmrtnost i večnost zla: taj život van Boga i bez Boga i protiv Boga i jeste muka, večna muka; i ta muka će se stalno obnavljati, stalno ponova rađati, i što duže traje - sve je jača, sve silnija, sve mlađa, sve besmrtnija, sve večnija.

Sam Gospod lično sišao je s neba, postao čovek, i s tobom čoveče, svaki čoveče, govorio lice u lice, i dao ti lično On vascelo nebo, vascelo Carstvo nebesko; dao ti spasenje od greha i smrti i zla podarivši ti Večni Život, Večnu Istinu, Večnu Pravdu, Večnu LJubav, i kroz to sav božanski raj i oboženje, i ti si sve to odbacio - neverjem. Pogledaj lice Gospoda Hrista pri drugom dolasku - nije li božanski pravedno i svepravedno što svi uporni greholjupci i hristoborci bivaju kažnjeni "večnom pogibli"? Eno dokaza lice NJegovo, i slava sile NJegove. Niko im se s pravom ne može ni odupreti ni protivstati, ni ne poslušati ih. Za života svog na zemlji, zli ljudi obično misle da je sila zla ogromna, svepobedna; tako i sila greha; ali na Strašnom sudu videće da je sila njihova i njihovog zla i greha - bedna, nemoćna, sramna; i još će sveubedljivo uvideti da su se borili protiv Nepobedivog i Svepobednog i Svemoćnog i Sveslavnog. To će oni osetiti svim bićem svojim, i primiti pogibao večnu, muku večnu kao logačan i prirodan završetak svog hristobornog života.

Za života Svog na zemlji Spasitelj je božansku silu Svoju pokrivao nemoćima ljudske prirode Svoje, i projavljivao je retko: pri preobraženju Svom, pri krštenju, pri vaskrsenju, pri vaznesenju, pri čudotvorenju. A to je radio sa bogomudrih razloga domostroja spasenja roda ljudskog. A pri drugom dolasku NJegovom, sva sila Božanstva NJegova biće očigledna za sve i svakoga: slavna sila, i silna slava: i u NJemu i u svetim anđelima NJegovim oko NJega. Slava sile Božanske Istine Hristove biće takva, da će od nje svaka sila đavolje laži u trepet utonuti; isto tako i slave sile Božanske Pravde Hristove, Božanskog Dobra Hristovog, Božanske LJubavi Hristove biće takve - da će svako zlo u groznicu pasti i u večnu muku propasti od samog pogleda na njih. Tada će svi uvideti da nema slavne sile mimo silu Istine Božje, i Pravde Božje, i LJubavi Božje, i Dobra Božjeg. A svaka druga sila koja sada proglašava sebe kao slavnu, tada će se obnažiti i razgolititi i pokazati svoju sramnu i smrdljivu golotinju. I ta sramna slava pratiće sustopice večnu pogibao svih hristoboraca i hristoprotivnika.