i jeste pravedni sud Božji: i o meni i o vama, i o svetu i o čoveku, i o dobru i o zlu, i o istini i o laži, i o pravdi i o nepravdi, i o vremenu i o večnoeti, i o Bogu i o đavolu.

Došavši u naš zemaljski svet, jedini istiniti Bog i Gospod Isus Hristrs doneo nam je Sobom vascelo Evanđelje Božje - "Večno Evanđelje" (Otkr. 14,6). I mi ljudi jedino od Njega i jedino Njime jasno znamo: čemu vodi dobro a čemu zlo, čemu istina a čemu laž, čemu pravda a čemu nepravda, čemu Bog a čemu đavo. Po svepravednom sudu Božjem: pred svima nama ljudima stoji sva istina Božja a i sva laž đavolja, sva pravda Božja i sva nepravda đavolja, sav raj Božji i sav pakao đavolji; i nama je data sloboda: da slobodno biramo ono što hoćemo, da se slobodno opredeljujemo za Boga ili za đavola, za istinu Božju ili za laž đavolju, za raj ili za pakao, za carstvo Božje ili za carstvo đavolje. Po pravednom sudu Božjem: pred nas ljude u ovom svetu stavljeni su i smrt i život da biramo; izbor zavisi od naše slobodne volje; niko nam ga ne može nametnuti, ni Bog ni đavo.

Mi znamo: sve što je Božje - besmrtno je, nadživljuje sve muke i gonjenja i nevolje, nadživljuje i sve smrti, koje neprijatelji Božji tutkaju na ono što je Božje u nama i na sve što je u Evanđelju Spasovom. A Evanđeljem Spasovim nama se daje sve besmrtno, sve božansko, sve večno: od nas pak traži se jedno - vera. Vera: da je sve božansko svojom istinom, svojom pravdom, svojom besmrtnošću jače od svega nebožanskog, vanbožanskog, protivbožanskog, đavoljeg. Kada takva vera zahvati dušu, i ovlada njome, i vlada njome, onda hrišćanin radosno podnosi sva gonjenja, sve nevolje, sve muke. I radosno trpi za Hrista sve krstove. Jer trpljenje je oklop koji sam iz vere raste i oklopljuje je i čuva je od svih smrti. Rastući neprestano ka nebu, vera svu dušu hrišćaninovu prenosi na nebo. I dok on telom hoda po zemlji kroz stradanja i muke, duša mu nebom jezdi, a zemlju i sve što se na njoj zbiva posmatra s neba, i jasno vidi svu sićušnost i prolaznost svakog zemaljskog zbivanja. Zato je i radosna u podnošenju gonjenja i nevolja za Gospoda Hrista. Gonjena u zemaljskom carstvu, ona svim bićem oseća da je njeno - Carstvo nebesko (sr. Mt. 5,10).

Hrišćani stradaju od gonitelja ne zato što su njihovi gonitelji jači od njih, nego da se slobodno obelodani i zloljublje gonitelja i hristoljublje hrišćana, i bezumlje prvih i trpljenje drugih.

Gonjeni, hrišćani radosno trpe, jer znaju da je prolazan sav ovaj svet akamoli gonitelji njihovi; gonjeni, oni ustvari hitaju ka Carstvu nebeskom, Carstvu Hristovom. Iz svepravednog Evanđelja Božjeg hrišćani znaju: da istinu Hristovu moraju odstradati u ovome svetu, pošto je protiv nje sva laž ljudska i đavolska; da pravdu Hristovu i ljubav Hristovu i dobro Hristovo moraju odstradati u ovome svetu, pošto je protiv njih sva ljudska i đavolska nepravda i mržnja i zlo. Pobornici zla mogu svim mogućim lažima svojim biti hrišćane radi Istine što je u njima, ali nikada ne mogu ubiti Istinu u njima, jer je sam Gospod Hristos ta Istina; tako isto oni mogu svim nepravdama tući hrišćane radi Pravde što je u njima, ali je nikada ne mogu uništiti, jer je ta Pravda - sam Gospod Hristos u njima. A Njega - jedinog istinitog Boga i Gospoda, ko može ubiti i uništiti, kada je On vaskrsli pobedio sve smrti, sve đavole, sve paklove? Radosno stradajući za Gospoda Hrista u ovome svetu, hrišćani ustvari daju od sebe neizmerno malo prema bezmernom bogatstvu koje Gospod pruža ljudima Svojim Carstvom Božjim. Carstvo Božje? - Carstvo istinitog Boga, Carstvo Večne Istine Božje, i Pravde Božje, i Ljubavi Božje, i Radosti Božje, i Života Božjeg; Carstvo svih uopšte savršenstava Božjih. To je nešto što oko ljudsko zaista nikada videlo nije, i što um ljudski zaista nikada zamislio nije, i što uši ljudske zaista nikada čule nisu, i što srce ljudsko zaista nikada naslutilo nije: sve božanski neizmerno, sve božanski čudesno, sve božanski savršeno, sve božanski večno, sve božanski prelepo (sr. 1. Kor. 2,9-10; 2. Kor. 12,1-5). Zato što je sve to vaistinu tako, i što sve to najočiglednije zna i sam vrhovni neprijatelj Gospoda Hrista - svezli Satana, on i udara hrišćane svakojakim mukama i nevoljama i gonjenjima, eda bih kako odvratio od Carstva Božjeg. Ali zato i hrišćani s radršću znaju spasonosnu blagovest evanđelsku: da im kroz mnoge nevolje valja ući u Carspvo Božje (D. A. 14,22), i da se neiskazano blaženstvo razliva po duši njihovoj kada stradaju radi Carstva Božjeg (sr. Mt. 5,10).