2,9). Hrišćanin je uvek svestan svoje nemoći i Hristove svemoći. Svima Spasitelj objavljuje ovu blagovest: "Moja sila se u slabosti pokazuje potpuno" (2. Kor. 12,9). To je sveti Apostol svim bićem doživeo, i stalno doživljuje: svoju nemoć i Spasovu svemoć. I s radošću izjavljuje: "Zato sam dobre volje u slabostima, u ruženju, u nevoljama, u trpljenjima, u tugama za Hrista: jer kad sam slab onda sam silan" (2. Kor. 12.10). "Sve mogu" - i u smrti, u stotinama smrti, u koje me ljudi i demoni mogu uvaliti, jer je sa mnom Jedini Besmrtni. "Sve mogu" u svima tugama, i nevoljama, i stradanjima, jer On Svemilostivi svaku moju tugu, i patnju, i žalost pretvara u radost. Mogu na stotinu ognjeva goreti, i mnoge žeđi žeđovati, i bezbroj gladi gladovati, samo - "u Hristu". A van NJega, a bez NJega - ja sam slabiji od crva, nemoćniji od senke. Nema evanđelskog podviga koji čovek ne može podneti i izdržati "u Hristu". Pogledajte tolike Svetitelje: kakvi evanđelski podvizi! kakvi trudovi! kakva pregnuća! kakva neverovatna postignuća! Sve to otuda što su "u Hristu", i Hristos u njima. Otuda i njihova čudotvorna moć, jer u njima stalno dejstvuje i radi Hristova svemoć. Svaki od njih može reći: ja sam ništa, Hristos je sve. Ali sa Hristom, ja koji sam ništa - postajem sve; ja koji sam smrtan - postajem besmrtan; ja koji sam od nebića - pridružujem se Svebiću; ja koji sam nemoćan - postajem svemoćan. "Bez mene ne možete činiti ništa" (Jn. 15,5), objavljuje Spasitelj svojim učenicima i sledbenicima. Ali sa NJim - mogu činiti sve, što On kao Bogočovek čini. Jer je On zato postao čovek, da ljudima da ono što ima kao Bog: i LJubav, i Istinu, i Pravdu, i Život, i Večnost, i Svemoć.