ska LJubav, takođe sva savršena i beskrajna; na trećoj - božanska Dobrota, opet sva savršena i beskrajna; i tako svuda, sa svih strana blistaju i plamte bezbrojna božanska savršenstva, puna neiskazanih krasota i milina, i sve se to u slatkim talasima neprestano razliva i preliva po duši čovekovoj, po srcu, po umu, po savesti, po vascelom biću. I tada čovek svim bićem ushićeno oseća i radosno uviđa: da je sve van Hrista zaista trice, zaista đubre.

Nađe li se u Hristu, čovek pronađe i istinitog Boga i istinitog sebe. Dotle, kao da je bio van sebe, lutao po bespućima, lomio se po urvinama, gladovao po pustinjama, hranio se senkama, drugovao s prividima. I svuda ga zaluđivali i stalno obmanjivali lažni bogovi, lažni učitelji, lažni mudraci, samozvani vođi. Od toga se savest raspadala i duša propadala, um crnio i sav pocrnio. I gle, tvoja se savest obrela u Hristu. Kakva li treba da bude? Sva svetla, sva sveta, sva čista, sva bogočežnjiva. A duša? Ona tek u NJemu nađe sve svoje mile besmrtnosti, ispunjene božanskim savršenstvima i blaženstvima. I zna put, i zna smisao i sebi i svemu svome. Onda se postepeno sve misli njene i sva osećanja osvećuju, ohristovljuju, obožuju, obesmrćuju, ovečnuju. Svaka misao - hristomisao; svako osećanje - hristoosećanje. Onda Hristova misao postaje njena misao, Hristovo osećanje - njeno osećanje, Hristova savest - njena savest. Sve Hristovo postaje njeno: i Istina, i Pravda, i LJubav, i Život, i Večnost. I ona, hristočežnjiva, postaje hristolika. Sve se njeno u Hristu postepeno preobražava, i Hristu Gospodu saobražava i usličava, dok se Hristos ne uobliči u njoj - ἄτρης οὗ κορθφζῇ Υρηζηὸς ἐλ ὑκῖλ (Gal. 4,19). Onda je, samo onda radost i blaženstvo i blagoslov i blagovest - biti čovek, i to radost neprolazna, blaženstvo neprolazno, blagoslov neprolazni, blagovest neprolazna. Nađe li se čovek u Hristu, nalazi se u jednom sasvim novom svetu, u kome se živi jednim sasvim novim životom: životom svetih tajni i svetih vrlina, tojest svetih bogočovečanskih sila. Od njih je prva - vera. A sa njom, i za njom, sve ostale svete tajne i svete vrline: krštenje, miropomazanje, pričešće, ljubav, nada, molitva, post, krotost, milostivost, žalostivost, smirenost, dobrota, pravda, pokajanje, ispovest, i druge. U svima njima čovek istovremeno živi; sve ih upražnjava; po svima njihovim putevima hodi, pri čemu vera uvek prethodi i svojom božanskom svetlošću vodi. To življenje u svetim tajnama i svetim vrlinama sačinjava novu pravdu, novu pravednost, bogočovečansku i evanđelsku, za koju svet van Hrista ne zna, niti može znati, jer ne raspolaže svetim silama koje tu pravdu, tu pravednost izgrađuju. Evanđelska pravda je pravda "kroz veru Hristovu, pravda koja je od Boga verom". Vera ovde označava sve svete tajne i svete vrline, jer ona uvodi u sve evanđelske, bogočovečanske svetinje i sile. Rastavi li se pravednost Hristovih pravedvika na osnovne sastojke koji je sačinjavaju, uvek se pronađe da su ti sastojci: molitva, ljubav, nada, krotost, smernost, post, trpljenje, milostivost, i ostale svete evanđelske sile.

Nedostaje li jedna od njih, - nema evanđelske pravednosti. Svakoj vrlini je koren u Hristu Bogu, zato je i prava pravednost sva "od Boga". A čovek, šta daje od sebe? Veru. Veru, koja je time vera što živi svim ostalim bogočovečanskim svetim tajnama i svetim vrlinama.