va ljudska. Krst Hristov je stožer novoga života, večnoga života na zemlji: stožer Apostolstva, stožer Mučeništva, stožer Ispovedništva, stožer Podvižništva, stožer Svetiteljstva; rečju: stožer svega evanđelskog; i vere, i nade, i ljubavi, i molitve, i posta, i krotosti, i trpljenja, i smirenosti, i bestrašća, i oboženja. Da, "sila Božja" kojom ljudi savlađuju sve smrti, sve grehe, sve zla. I biti protiv krsta? To je zaista dostojno plača. Zato sveti apostol plačući govori o neprijateljima krsta Hristova. A neprijatelji krsta Hristova su najpre neprijatelji sebi, pa drugima, jer ubijaju sebe ne jednom smrću već stotinama, i survavaju sebe ne u jedan pakao već u hiljade. Očigledno, oni su neprijatelji svoje besmrtnosti, svoga raja, svoga spasenja, svoga božanskog naznačenja. A time - neprijatelji i spasenja bližnjih, i besmrtnosti bližnjih, jer ih mogu sablazniti, i sa puta spasenja skrenuti, i u ponor smrti duhovne gurnuti.

Svesno ili nesvesno, neprijatelji krsta Hristova su uvek učenici đavola. Jer je on glavni neprijatelj krsta Hristova; on i navodi ljude na to neprijateljstvo. I kroz to ih porobljuje sebi. I tako ih drži u ropstvu smrti i greha i zla. On, "čovekoubica odiskoni" (Jn. 8,44), kroz neprijatelje krsta Hristova vrši svoj iskonski posao: gresima ubija čoveka za čovekom. Samo ne može hrišćane koji se krstom Hristovim brane od njega, pobeđuju ga u svima borbama, i tako spasavaju sebe od svakoga greha, od svakoga zla, od svakoga iskušenja.

Antiohijski zlatousti evanđelist blagovesti: Ništa nije tako neprilično i tuđe hrišćaninu kao tražiti sebi odmor i počinak; ništa nije tako tuđe njegovom pozivu i vojevanju kao biti silno privezan za ovaj život. Tvoj Gospod bi raspet, a ti tražiš odmora? Tvoj Gospod bi prikovan, a ti se predaješ zadovoljstvima? Je li to delo plemenitog vojnika? Stoga sveti Pavle i veli: "Mnogi hode, za koje vam mnogo puta govorih, a sad i plačući govorim: neprijatelji krsta Hristova". - Sveti apostol govori ovo, jer je bilo ljudi koji su se licemerno držali hrišćanstva, a živeli su u dokolici i zadovoljstvima, što je protivno krstu. Jer krst sačinjava prinadležnost duše koja je stupila u borbu, gotova je na smrt, i nikakav odmor ne traži sebi; a oni žive upravo suprotno tome. Stoga, premda ssbe nazivaju hrišćanima, ipak su neprijatelji krsta: jer kada bi voleli krst, oni bi se trudili da žive životom Raspetoga. Ne bi li raspet Gospod tvoj? Ako se na isti način ne možeš raspeti, ti Ga podražavaj na druga način: raspinji sebe, ne da bi uništio sebe (ne dao Bog! jer to je bezbožno), nego po reči Pavle: razape se meni svet, i ja svetu (Gal. 6,14). Ako voliš Gospoda svog, onda umri NJegovom smrću: poznaj kako je ogromna sila krsta, kolika je dobra on učinio, kolika čini, i kakvo je on osiguranje života. Krstom se izvršuje sve i sva - δηὰ ηούηοσ πάληα ηειεῖηαη: krštenje - krstom, rukopoloženje - krstom; i uopšte ma gde bili: na putu, ili kod kuće, ili na kom drugom mestu, krst je veliko blago, spasonosno oružje, nesavladljiv štit protiv đavola.

Tako dakle, kada ratuješ protiv đavola, ti već nosiš krst, ne prosto čineći krsni znak, nego pretrpljujući krsna stradanja - ηὰ ηοῦ ζηασροῦ πάζτφλ. Hristos obično stradanja naziva krstom, kao kad kaže: Koji ne uzme krst svoj i za mnom ne ide (Mt. 10,24), tojest koji nije gotov na smrt. A ljudi niski, koji vole život i telo, neprijatelji su krsta; ta i svaki koji voli uživanja i zemaljsko spokojstvo - neprijatelj je krsta