sveistinitoj reči Sveistinitoga: "Ko hoće dušu svoju da sačuva, izgubiće je" (Mt. 16,25). A ko u evanđelskoj brizi hristovskom ljubavlju žrtvuje dušu svoju za spasenje bližnjih, sačuvaće je za život večni (sr. Mt. 16,25; Jn. 12,25). Jer šta je to "što je Hrista Isusa", što je Hristovo? To je, najkraće rečeno: iz ljubavi žrtvovati sebe za ljude, i tako ih spasti od greha, smrti i đavola, i dati im život večni (sr. Jn. 3,14-17). To je ono što samo Gospod Hristos daje svetu, i niko drugi, i stoga je to isključivo Hristovo: ηὰ [τοῦ] Υρηζηοῦ Ἰεζοῦ. Imajući to kao dar od Gospoda Hrista, hrišćani su dužni da to predaju i drugima, tojest da se brinu za spasenje bližnjih. Ta briga je istinski evanđelska briga o ljudima. Svaka druga briga o ljudima daleko je niže vrste. Ili bolje: briga o ljudima koja posredno ili neposredno ne doprinosi ništa njihovom spasenju, nema nikakve prave vrednosti.