sebe na žrtvu svesoženja. I to čini sa radošću. Pa i to nije sve, nego i od hrišćana, radi kojih strada, on zahteva da se raduju njegovim stradanjima. Takva je sila vere Hristove. Ona čini da se sveti apostol raduje svojim stradanjima za nju, pa i druge poziva na tu radost, kao na neku božansku gozbu. "Radost spasenja" (Ps. 50,12) je izuzetna radost u ovom svetu; za nju znaju jedino hrišćani. Zato svaka žrtva radi spasenja izaziva radost u duši hrišćana. Hrišćani se raduju svome, i svačijem spasenju, i svemu što doprinosi tome. I filipiski hrišćani se raduju svome spasenju, i raduju se što sveti apostol ima u srcu toliko hristolike ljubavi da se neprestano žrtvuje za njih. Da ne bi tuga zbog njegovih stradanja pomračila njihovu "radost spasenja", slavni apostol odlučno zahteva od njih: "radujte se sa mnom": ja se radujem svome stradanju zbog vašeg spasenja; i vi se zajedno sa mnom radujte mome stradanju. Jer nema ništa vrednosnije, i stoga ništa radosnije, nego spasti bogoliko biće ljudsko od robovanja smrdljivom grehu, smrti i đavolu.