ubiv, manje milostiv, manje spasonosan, manje potreban, manje neophodan. Uvek je to unakaženi Hristos. Hristoljupci to osećaju, to znaju. Zato ih to ne može sablazniti, već samo na još veću revnost pobuditi. Neki su zbog apostola Pavla propovedali Hrista "iz prkosa", "iz svaće", misleći da će time "naneti žalost" okovima njegovim. Ali okovi Hrista radi, za svetog apostola su uvek radost, beskrajna radost, koju mu niko ne može pretvoriti u žalost. U njemu je hristoljublje tako silno i svemoćno, da ono sva stradanja njegova za Hrista pretvara u blaženstva njegova u Hristu. Svim svojim bićem on je u Hristu, i Hristos u njemu. Sve istine Hristove žive u njemu sa svima svojim beemrtnostima i večnostima. Kud god pogledaš u njemu, ti samo Hrista vidiš, samo Hrista susrećeš. Zaista, eto čoveka koji se potpuno obukao u Hrista, potajno ovaplotio u sebi Hrista, te on više i ne živi u sebi nego Gospod Hristos (sr. Gal. 2,20).