„ko je u Hristu, nova je tvar: staro prođe, gle, sve novo postade“ (2. Kor. 5,17). Nekadanji kradljivac, postane li hrišćanin, treba da se obnovi trudom i naporom: da u sebi razvije milosrđe i bratoljublje, kako bi, vođen milosrđem i bratoljubljem, što više radio svojim rukama i zaradio, da bi mogao davati onima koji su u oskudici. Tako se namesto kradljivačke neosetljivosti pojavljuje u duši svet novih osećanja, osećanja evanđelske milostive i bratoljubive osetljivosti i saosetljivosti. Poroci se leče suprotinim vrlinama: mržnja – ljubavlju, gordost – smirenošću, neosetljivost – saosetljivošću, lenjost – trudoljubljem. Pravilo je evanđelske saosetljivosti: „Valja se truditi i pomagati nevoljnima, i opominjati se reči Isusa koju On reče: mnogo je blaženije davati negoli primati“ (D. A. 20,35).

Svetla i sveta duša blaženog Teofilakta blagovesti: Nije dosta odustati od greha, nego i nešto dobro raditi. Nije dosta prestati sa grehom, nego i krenuti putem suprotnim grehu. Pre se činilo zlo? Sad neka se čini dobro, i to sa trudom i naporom: s jedne strane radi toga, da bi se smirilo telo, koje je ranije od nerada bilo brzo na zla dela; a s druge strane, da bi se u dovoljnoj količini imala sredstva za život, radi davanja i drugima; i da bi onaj koji je ranije druge krao, sada sam postao dobrotvor drugim. Divni Bože! kako Evanđelje čini anđelima one koji behu maltene demoni