e samo on, nego to isto čine i svi svetitelji izreda, od prvog do poslednjeg. Razume se, Bogočovek Gospod Hristos je norma i obrazac i ideal, ostvareni ideal savršenog čoveka, čoveka kakav treba da je svaki čovek uopšte, svi ljudi uopšte. Zato i najčistiji čovek oseća se pred Njim beskrajno nečist, i najsvetiji – beskratno grešan, i najbolji – beskrajno rđav, i najsavršeniji – beskrajno nesavršen, i najveći – beskrajno malen. Otuda , nijednog gordog među svetiteljima; otuda , ni trunke gordosti ni u jednom svetitelju; beskrajna smernost je duša svakog svetitelja. Bogatstvo Hristovo je tako „neiskazano“, tako „neistražljivo“ – ἀνεξιχνίαστον – da je svaki čovek, u poređenju sa Njim, zaista puki siromašak. Ali , naša radost je u tome, što je čudesni Gospod Svoje „neiskazano“ bogatstvo doneo u naš zemaljski svet, da bismo se mi ljudi obogatili njime. Tome nas uče, i tome služe sveti apostoli Njegovi; a ispred sviju i više od sviju – sveti apostol Pavle.

Šta je to što sačinjava „neiskazano bogatstvo Hristovo“? – „Tajna Hristova“. A nju? – Bogočovek. A Njega? – Crkva. Bogočovek donosi Sobom vascelog Boga, sa svima Njegovim bezbrojnim i beskrajnim savršenstvima, sa Carstvom nebeskim, sa nebom, sa rajem. I sve, ovaploćeno u Bogočovečanskom telu Svom – Crkvi, ostavlja zanavek u našem zemaljskom svetu; Crkvom je čudesni Gospod sastavio u Sebi „sve što je na nebu i što je na zemlji“, i tako ostvario večni božanski plan o celokupnoj tvorevini. Zato je Crkva – „neiskazano bogatstvo Hristovo“, neiskazano, jer neistražljivo. U njoj je sva tajna Božja o svima bićima i tvarima u svima svetovima. Do pojave Bogočoveka na zemlji, ona je bila sakrivena u Bogu. Od Njegove pojave i osnivanja Crkve, On je kroz Crkvu objavljuje rodu ljudskom, i pokazuje da Crkva nije drugo do služenje toj tajni. A u Crkvi, toj tajni služe pre sviju i više od sviju sveti apostoli. Njima se i daje blagodat velika da objavljuju tu tajnu, i da otkrivaju svima „šta je služba tajne, od večnosti sakrivene u Bogu“