�ovek, i živi i dela kao Bogočovek, u njoj je sve bogočovečno. Ali i pristupačno za ljude. Postavši čovek, Bog Logos nam je kao ljudskim bićima, omogućio pristup Sebi. Dotle , dalek ljudima zbog grehova njihovih, učovečivši se On im je postao blizak, pristupačan, svoj, sačovek i sabrat, spasavši nas od greha, smrti i đavola (sr. Jevr. 2,14-18). Od tada mi imamo slobodu i pristup Njemu „verom Njegovom“. Zašto „Njegovom“? Zato što se pod verom razume sav Bogočovečanski domostroj spasenja sveta, koji je od početka do kraja izvršio lično On, kao Bogočovek: „Osnivač i Završitelj vere“ (Jevr. 12,2). Slobodu prema Njemu daje nam Njegovo bezgranično čovekoljublje: jer je beskrajno milostiv, naročito prema grešnicima; i što neko grešniji, Njegovo milosrđe sve veće, sve beskrajnije, sve božanskije, i sažaljenje sve dirljivije, sve nežnije, sve izobilnije