: da je on sam po sebi, bez Boga i Logosa Gospoda Hrista, ništa, i to strašilno ništa, uvek strašno i najstrašnije za sebe sama; i da tek sa Gospodom Hristom on ustvari ulazi u istinsko biće, u istinsko postojanje, u istinski život, u istinski smisao svoga postojanja, u istinsku besmrtnost i večnost. Jedino u Bogočoveku Hristu čovek nalazi svoju blaženu i radosnu besmrtnost, nalazi sebe bogolikog i bogočežnjivog i bogonosnog. A u tome je i jedina pohvala i hvala i slava ljudskog bića. I samo Hristom i u Hristu čovek stvara besmrtna dela: ono što se neće uzeti od njega ni u ovom ni u onom svetu, ono što mu nikakva smrt ne može ni oteti ni ukrasti ni oduzeti, jer je od Hristove večnosti i bogočovečnosti. I nad tim, jedino nad tim u čoveku nikakva smrt nema vlasti ni u ovom ni u onom svetu. Samo ona dela čovekova koja su u Hristu učinjena imaju večnu slavu i hvalu. A takva dela čini svaki Hristov čovek živeći u Bogočovečanskom telu Hristovom – Crkvi, koja mu neprekidno i daje božanske sile da čini takva dela: daje mu kao živom organskom delu svom, kroz koji sasvim prirodno projavljuje svoju bogočovečansku silu i moć. Ali mu uvek daje kao ličnosti koja svesno i dragovoljno živi u njoj tvoreći Hristove zapovesti, koje su božanski zakoni Crkve i svih članova njenih