ekovim u svom svetu. Sve drugo, upoređeno sa tim, nije li prokletstvo? Prokletstvo je i savest čovekova bez Boga, jer ranije ili kasnije ona neizostavno postane rob sablazni, lakej greha, plen smrti. Tako i duša čovekova bez Boga, tako i um, tako i volja, tako i istina čovekova bez Boga, i pravda čovekova bez Boga, i dobro čovekovo bez Boga, i život čovekov bez Boga – sve samo prokletstvo do prokletstva. Nasuprot tome, blaženstvo je savest čovekova kada je ispunjena Hristom Bogom; blaženstvo je i duša, i um, i srce, i volja, kada su ispunjeni Hristom Bogom; blaženstvo je i istina čovekova, i pravda, i dobro, i život, i smrt, i sve što je čovekovo – kada je ispunjeno Hristom Bogom: blaženstvo za blaženstvom, neprekidna povorka besmrtnih blaženstava. Osetivši to u Hristu koga sam vam propovedao, i videvši da vam to blaženstvo dajem, vi ste me toliko zavoleli, da ste bili gotovi dati mi oči svoje. Evanđeljem Hristovim ja sam vam dao drugi vid, druge oči: duhovne i besmrtne i svevideće; njima vidite jedinog istinitog Boga, i večnu Istinu, i večni život, i sva nebeska blaga: vidite nevidljivo! kroz vidljivo vidite nevidljivo, kao dušu i srce svega vidljivoga (sr. 2. Kor. 4,18)