njima osvećujem? svete vrline, da ljude njima preporađam? božanske sile, da sve smrti pobeđujem i sve đavole izgonim? nebeske lekove, da ljude od svih grehova lečim? Nebesko Carstvo, da ljude u njega uvodim? Duha Svetoga, da ljude ohristovljujem, i od svakog greha, od svake smrti, od svakog đavola spasavam? Svojim darovima i silama apostolstvo nadmaša sve ljude; i ljudi, svi ljudi bez izuzetka, ne raspolažu moćima i silama da čoveka načine apostolom, zato sam ja – apostol ne od ljudi.

Ljudska priroda ni u jednome čoveku nije jača od smrti, nije jača od zla, nije jača od greha, nije jača od đavola, zato se nikakvim čovekom ne može postati apostol. Ma koliko se naprezala ljudska priroda u jednome čoveku, ili u svima ljudima skupa, ona nije u stanju da stvori Večnu Istinu, Večnu Pravdu, Večnu Ljubav, Večni Život, zato se ni kroz kakvog čoveka ne može postati apostol Večne Istine, Večne Pravde, Večne Ljubavi, Večnog Života. Hristov apostol ima, zna i blagovesti jedinog istinitog Boga u svima svetovima, zato on ima, zna i blagovesti božanske tajne svih svetova: i nebeskog, i zemaljskog, i preispodnjeg; zato on ima, zna i blagovesti sve božanske sile, i pomoću njih pobeđuje sve smrti, sve grehe, sve đavole, i daruje ljudskim bićima Večnu Istinu, Večnu Pravdu, Večnu Ljubav, Večni Život.

Sve to nagoni me da vam odlučno i jednom zasvagda stavim do znanja, da sam ja apostol – ne od ljudi, niti kroz čoveka, nego? – nego kroz Isusa Hrista, jer se blagodat i apostolstvo dobija od Gospoda Isusa Hrista, jedinog istinitog Boga. A On to pokaza i dokaza pobedivši smrt Svojim vaskrsenjem iz mrtvih, i Svojim večnim Bogočovečanskim životom posle vaznesenja Svog na nebo. Jer kao vaskrsli Bogočovek, Gospod Hristos neprestano dёla u nebeskom i čovečanskom svetu. Svedok toga? Ja sam Pavle, jer se meni vaskrsli Gospod Isus javi na putu za Damask, kuda sam bio krenuo da gonim hrišćane, i pozva me na apostolstvo. I ja sam „apostol Isusa Hrista“ Bogočoveka (2. Kor. 1,1), ne nikakvog čoveka. I On mi lično darova sve Svoje bogočovečanske darove i sile, te „jesam što jesam“ (1. Kor. 15,10). Jer Njime, samo Njime ja i jesam apostol: On ne samo živi u meni, nego živi u meni mesto mene (Gal. 2,20), živi svim bićem Svojim, svim božanskim savršenstvima i silama Svojim, dela iz mene i kroz mene na spasenje bezbroj ljudi, te ja sve mogu u Njemu koji mi moći daje (Flb. 4,13). Čujte, ja čovek Pavle sve mogu Bogočovekom Hristom. U tome je sva tajna moga apostolstva. Kao čovek, ja Pavle – sav sam slabost i nemoć; sa Bogočovekom Hristom Gospodom, ja sav postajem sila i svemoć (2. Kor. 12,9-11). Bogočovek je jedina istinska novina u rodu ljudskom: u Njemu je čovek postao svemoćan Bogom kroz nerazdeljivo sjedinjenje ljudske prirode sa Božanskom. I Božanska priroda prenosi na čovečansku sve svoje sile i savršenstva, iako se priroda Božanska ne pretvara u čovečansku, i čovečanska u Božansku. Otuda se blagodatnim duhovnim sjedinjenjem čoveka sa Bogočovekom Hristom čovek obogaćuje Bogom, i svim onim što Bog u sebi ima. A da je Bogočovek Hristos – večiti Bog, Bog istiniti, vidi se iz Njegovog svejedinstva sa Bogom Ocem: iako je postao čovek, Gospod Hristos je i nadalje ostao u neizmenljivom suštastvenom jedinstvu sa Bogom Ocem, i sav je „po volji“ Boga Oca. I u Njegovom delanju kao Bogočoveka, Bog Otac neprekidno dёla (Jn. 5,17). Bog Otac je najverodostojniji svedok, da je Isus Bogočovek – od Njega došao, da je istiniti Sin Božji i Bog. U Hristu Bogočoveku „prebiva“ Bog Otac i „tvori dela“ (Jn. 14,10): oni zajedno daju i apostolstvo apostolima. Eto, ja sam apostol „kroz Isusa Hrista i Boga Oca, koji ga vaskrse iz mrtvih“. Po svemu, i po sadržini i po suštini i po delatnosti, moje apostolstvo je svo od Gospoda Hrista i Boga Oca. U takvom apostolstvu je moje Evanđelje, neizmenljivo i savršeno: od Boga Oca i od Njegovog večnog Sina, Bogočoveka Hrista