ristom mi smo izvan granica čovečjeg, izvan bića ljudskog, jer smo u Bogočoveku. A biti u Bogočoveku, to znači: biti u večnoj Istini, u večnoj Ljubavi, u večnoj Pravdi, u večnom Životu, u večnom Blaženstvu, u večnom Savršenstvu.

Zato se hrišćani na ovom jezivom ostrvu smrti hvale Bogočovekom, samo Bogočovekom. Ako se žitelji ove krastave zvezde ne hvale Njime, čime se onda mogu pohvaliti? Zaista ničim, ničim, ničim. Najmanje sobom. Jvr hvaliti se čovekom, to je tek ludilo (sr.1 Kor. 3,21). Čovek, šta je čovek bez Bogočoveka?

Smrad, trulež i gnoj. A pre toga: greh, smrt i pakao. Kod hrišćana jasno je i osećanje čoveka i osećanje Bogočoveka. Kada to dvoosećanje sazri u hrišćaninu, onda mu Bogočovek istinski postaje sve i sva u svima svetovima i onda mu postaje jasno i razumljivo zašto sveti apostol Pavle smatra Gospoda Hrista za jedino biće dostojno ljudske hvale: za jedino biće koje hrišćani hvale, i radi koga žive i umiru.
Ovakvo osećanje je sasvim prirodno i normalno za čoveka koji do kraja oseti čoveka. I iz tog osećanja izvije i isprede misao o čoveku, umovanje o čoveku, shvatanje čoveka. Tako osećati, tako misliti, tako umovati, tako rasuđivati, i znači: zdravo, celomudreno, normalno umovati.
U tome se sastoji evanđelsko, hrišćansko zdravoumlje, celoumlje. Tu evanđelsku dobrodetelj, celomudrenost, čovek stekne kada pomoću pokajanja, vere, molitve i ostalih evanđelskih podviga isceli um svoj od greha, ozdravi ga od te najpogubnije bolesti, i na taj način vrati u njegovu predgrešnu celost, celostnost, zdravlje: u celoumlje, u zdravoumlje. Tada njegov um nije razbijen, ni obolešćen, ni pomračen grehom. I njegovo umovanje je zdravo, normalno. Svako drugo umovanje je bolesno, razbijeno, nenormalno; i ustvari nije drugo do bolnoumlje.
Umujući evanđelski normalno i zdravo, poput apostola Pavla, hrišćani umuju Hristovim umom, i imaju pravo reći zajedno sa svetovim apostolom: „Mi um Hristov imamo“ (1 Kor. 2,16). A um Hristov i jeste jedini potpuno zdrav i normalan um ljudski, jer je bezgrešan. Van njega i mimo njega, svaki um ljudski je bolestan, nenormalan od greha i zbog greha, od demonizma i zbog demonizma.
Da, svaki um ljudski, individualno uzet, i um ljudski, kolektivno uzet. Otuda je samo umovanje Hristom, i po Hristu, jedino zdravpo i normalno ljudsko umovanje. To je ustvari normalna, evanđelska, bogočovečanska pamet. Stoga sveti apostol blagovesti: „Jer, ako smo izvan sebe, Bogu smo; ako smo zdravoumni, vama smo“.
Jer samo Gospod Hristos isceljuje naš um od nenormalnosti, od obolelosti grehom. Zato Mu se svakodnevno i na jutrenju i na povečerju molimo: „Gospodi, iscjeli dušu moju, jako sogrješih Tebje! (= Gospode, isceli dušu moju, jer Ti sagreših!)“