onda je uzaludna vera, tj. pokazuje se kao uzaludna i beskorisna. Ko će se onda brinuti o veri ako je obećanje nasleđa dato zakonom? Stvari, međutim, ne stoje tako. Avraam obećanje nije nasledio zakonom (jer gde je tada bio zakon?), nego verom, kao što je i napisano: Avraam poverova (1. Mojs. 15; 6). 15. Jer zakon stvara gnev, a gde nema zakona, nema ni prestupa. Sada dokazuje na koji je način obećanje nedelotvorno. Sa zakonom je, kaže, sjedinjen i prestup, a prestupanje zakona stvara gnev i izlaže prokletstvu i kazni. Kako su, pita se, oni što su krivi za prestup dostojni nasleđa