Nije jednostavno rekao: svima koji su u Rimu, nego: ljubljenima od Boga. Odakle se vidi da su ljubljeni? Na osnovu osvećenja, a svetima naziva sve verujuće. Dodao je: pozvanima, ukorenjujući u pamćenje Rimljana dobročinstvo Božije, i mada se među njima nalaze i konzuli i prefekti, pokazuje da
...Više
je Bog sve prizvao istim prizivom, kojim je prizvao i proste ljude, podjednako ih ljubeći i osveštavajući. Dakle, budući da ste podjednako i ljubljeni, i pozvani, i osvećeni, ne preuznosite se nad ništavnima.
Blagodat vam i mir.
Gospod je zapovedio apostolima da najpre izgovore ove reči kada uđu u domove. Bitka, koju je Hristos okončao, a koju je greh porodio za nas protiv Boga, nije bila laka. Taj mir nije zadobijen našim trudom, nego blagodaću Božijom. Dakle, najpre blagodat a zatim mir. Apostol se moli za neprekidno i nenarušivo obitavanje ova dva dobra da se ne bi, ukoliko opet padnemo u greh, rasplamsala nova bitka.
Od Boga, Oca našega i Gospoda Isusa Hrista.
O, kako je svemoćna blagodat proistekla iz ljubavi Božije! Neprijateljima i uniženima, nama je Sam Bog postao Otac! Dakle, od Boga Oca i Gospoda našeg Isusa Hrista da kod vas budu nepokolebiva blagodat i mir. Oni su ih darovali, i oni mogu i da ih sačuvaju.
Prvo, dakle, zahvaljujem Bogu svojemu kroz Isusa Hrista za sve vas, što se o vašoj veri govori po svemu svetu.
Nastup kakav dolikuje Pavlovoj duši! On i nas poučava da zahvaljujemo Bogu, i to ne samo za naša sopstvena dobra, nego i za dobra naših bližnjih. U tome se i sastoji ljubav: da ne zahvaljujemo za zemaljsko i propadljivo, nego za to, što su Rimljani poverovali. Rečima: Bogu svojemu pokazuje tadašnje raspoloženje svoga duha, prisvojivši zajedničkog Boga za sebe, kao što postupaju proroci pa čak i Sam Bog, nazivajući Se Bogom Avraamovim, Isaakovim i Jakovljevim, da bi na taj način pokazao Svoju ljubav prema njima. Zahvaljujte, kaže, kroz Isusa Hrista, jer je On zastupnik naše zahvalnosti Ocu. On nas nije naučio samo da zahvaljujemo, nego i prinosi Ocu našu zahvalnost. Za šta da se zahvaljujemo? Zato što se o veri Rimljana Govori po čitavom svetu. Pred njima svedoči o dve stvari: i o tome da su oni poverovali, i o tome da su poverovali s potpunim ubeđenjem, jer se o njihovoj veri govori po čitavom svetu i kroz njih zadobijaju korist svi, koji plamte od želje da se nadmeću sa carskim gradom i da ga podražavaju. I Petar je propovedao u Rimu ali Pavle, smatrajući svoj trud istovetnim sa njegovim, zahvaljuje za veru onih, koje je Petar poučio, toliko je Pavle bio slobodan od zavisti