i sa pokojnicom. Poslali su učenike, koji su bili u Jopi kod Petra, da bi ga zamolili da ne okleva da dođe kod njih. Zapazi prostodušnost ostalih i Petrovu skromnost. Ne idu sami, nego posredsgvom dvojice mole za iscelenje, i on dolazi. Zašto ga nisu pozvali pre nego što je umrla? Smatrali su nedoličnim da time zamaraju učenike, da ih udaljuju i otežavaju delo propovedi. Zbog toga (Luka) i kaže da je bio blizu.

I skupiše se oko njega sve udovice plačući i pokazujući košulje i haljine što je radila Srna dok je bila s njima. Izraz: dok je bila s njima, ukazuje na njeno veliko smirenje, jer je ona bila među njima, živela među njima i ponašala se kao jedna od njih, a ne onako, kao što mi sada činimo.

A Petar izgnavši sve napolje, kleče na kolena i pomoli se Bogu. Zašto je sve isterao napolje? Zato da ga ne bi ganule njihove suze i da ne bi izgubio spokojstvo duha.

Kleče na kolena. Savršava usrdnu molitvu. Zatim pridržava oživelu, a njoj se postepeno vraćaju život i snaga.

I pozvavši svete i udovice, pokaza je živu, jednima za utehu a drugima za zaštitu.

Zapazi Petrovu skromnost: satvorivši tako (veliko čudo), on ne traži utočište kod nje niti kod nekog drugog, znamenitog čoveka, nego kod kožara Simona. On se ne stidi neznatnih ljudi i ne daje velikima povoda da se preuznose