r je kazivao o onome, što mu se dogodilo. Prema tome, ni u Jerusalimu ni u Damasku, nego je na putu zablistala svetlost kako ono, što se s njim dogodilo, neki ne bi objašnjavali drugačije od onoga, kako je objasnio on sam, jer je zaslužio verovanje, pošto je i viđenje imao, i podneo stra- danje. To govori (Pavle) i brani se pred Agripom (v. Dela ap. 26; 12-18).

Savle, Savle, zašto Me Goniš? Hristos mu ne kaže: "veruj", nego ga prekoreva, govoreći: Zašto me Goniš! Gotovo da kaže: "Šta si ti, malo ili veliko, pretrpeo od Mene, da bi Mi to činio?"

Ja sam Isus, kojega ti Goniš. To je rečeno umesto: "Nemoj misliti da vodiš bitku s ljudima, nego se boriš protiv Mene, tvog Gospoda." Zašto se to (javljanje) Savlu nije dogodilo na početku? Zato da bi se pokazalo, da je Hristos uistinu vaskrsao. Kako bi poverovao Njegov progonitelj i onaj, koji ni-je verovao Njegovom vaskrsenju i koji je usled toga mahnito progonio verujuće, ako nije bila velika sila Njegovog vaskrsenja? A zašto ne odmah posle vaskrsenja? Da bi se jasnije projavilo neprijateljstvo prema učenju o vaskrsenju i da bi se preobraćanje (Pavlovo) pokazalo kao još bo-žanstvenije.

A ljudi koji putovahu s njim stajaše nemi, čujući Glas a nikoga ne videći. Svetlost je obasjala sve, koji su bili s njim, kako bi i oni svedočili o tom javljanju. Ona, međutim, nije zaslepela sve njih nego samo Pavla, kako ne bi pomislili da je to bila opšta i kao slučajna nesreća, nego da bi se otkrilo da je to u potpunosti bilo božanstveno dejstvo i promišljanje. Zašto nisu poverovali i oni, koji su bili s njim? Da bi mogli da budu verodostojni svedoci onoga, što se dogodilo Pavlu. Da su i oni poverovali, izgledalo bi da svedoče po naklonosti.

Čiji su glas čuli oni, što su bili s Pavlom? Čuli su glas samog Pavla, kad je odgovarao, dok je nebeski glas čuo samo on. Zbog toga je ovde i rečeno:

A ljudi koji putovahu s njim stajahu nemi, čujući glas, tj. Pavlov glas, a nikoga ne videći kome bi on odgovarao. Pripovedajući u nastavku, sam Pavle kaže: oni, koji su bili sa mnom, videli su svetlost i uplašili se, ali glas koji mi je govorio nisu čuli (v. Dela ap. 26; 14).

I otvorenim očima svojim nikoga ne viđaše. Pavlove oči su postradale, jer preobilje svetlosti obično uzrokuje bol, budući da i oči imaju svoju meru. Kažu takođe da i prekomerni zvuk učini (uši) gluvim i neosetljivim.

I beše tri dana slep, i nejede, niti pi. Zašto je to učinio? Zato, što se silno pokajao što je progonio Crkvu, što je jadikovao, molio se i preklinjao Boga da mu bude oprošteno