i. Zapazi da se Pavle ne spasava blagodaću nego ljudskom mudrošću, kako bi se ti naučio da čovekova vrlina blista i bez znamenja.

Kada pak Savle dođe u Jerusalim, pokušavaše da se pridruži učeniiima. Izbavivši se od opasnosti, on ne samo da se nije skrivao, nego je, naprotiv, pošao tamo, gde su ih još više progonili. Primeti da on čak traži učenike. Tako se on rasplamsao i preispunio revnošću prema propovedi. To, što je posle drugih prišao Hristu, ispunilo ga je još većom revnošću. Onome, koji je više ljubio, više se i oprašta, kaže (Gospod, v. Lk. 7; 47).

S pravom se može pojaviti nedoumica kada (ap. Pavle) u Poslanici Galatima kaže: Niti iziđoh u Jerusalim onima, koji su bili apostoli pre mene, nego otidoh u Arabiju, i opet se vratihu Damask. A potom, nakon tri godine, iziđoh u Jerusalimda vidim Petra... A drugoga od apostola ne videh, osim Jakova, brata Gospodnjeg (Gal. 1; 17-19).

Ovde se, međutim, kaže da je on došao u Jerusalim i da ga je Varnava odveo kod apostola. Dakle, ili je tamo (u Poslanici Galatima) rekao: niti iziđoh (odmah nakon toga) da bih predstavio (svoje učenje na odobrenje apostolima), ili pak, ako nije tako, treba dopustiti pretpostavku da zavera protiv njega u Damasku ni-je skovana odmah po njegovom obraćanju u veru nego nakon njegovog po-vratka iz Arabije, posle tri godine. Na taj način se završilo njegovo putovanje u Jerusalim. On, dakle, nije otišao kod apostola, nego je pokušavao da se pridruži učenicima. On to čini stoga, što je istovreme-no i učitelj i učenik. Ili (u Poslanici Galatima) ne govori o tom putu (u Jerusalim) nego ga izostavlja, budući da istoriograf mnogo skraćuje i sažima događaje koji su se desili u različitim vremenima.

Pokušavaše da se pridruži, kaže Luka. Kod njih nije otišao odvažno, nego sa strahopoštovanjem. Svi ga se bojahu, ne verujući daje učenik. Razume se, da su ga se plašili učenici, a apostoli nisu verovali njegovom preobraćanju, jer je za ljudski razum zaista neshvatljivo da se tako vatreni progonitelj preobrati u propovednika