a ničemu nije poučavao. Da on nije bio jedan od veoma poznatih, svedoči i njegova bojazan i strah, a što se otkriva iz njegovih reči. On se toliko bojao progona od strane Pavla, da je bio zaprepašćen i užasnut kad je od Gospoda čuo i samo njegovo ime. On nije obratio pažnju čak ni na ono što je nakon toga rečeno, odnosno da se Savle moli, da je imao viđenje, da je slep i da se Ananija upućuje kod njega zato, da bi mu učinio dobro delo i spasao ga.

I vide u viđenju čoveka po imenu Ananiju. Budući da je bio slep, nije ni mogao da ga vidi na javi.

I ovde ima vlast od prvosveštenika da veže sve. Odakle su to znali? Bilo je prirodno da se oni koji strahuju raspitaju i doznaju o onome, što se smišlja protiv njih. Pogledaj kakav je strah; on nije dopustio da do njegovih ušiju dopre reč "Pavle", i kaže: bojim se da me nekako ne odvede u Jerusalim.

Idi, jer Mi je on sasud izabrani. Ne samo, kaže, da će postati verujući, nego i učitelj, i zadobiće veliku odvažnost.

On će stati pred neznabošce, i careve i pred Judeje. Gospod time ohrabruje Ananiju i istovremeno ga pospfuje, kao da govori: "Ako je on tako mahnitao zbog Mene i ubijao, pa će ipak sve pretrpeti, zar ti nećeš čak ni da ga krstiš?" Zato, kaže, što je on sasud izabrani i što će izneti Ime Moje. Kada je čuo da je Pavle slep, Ananija samo što se nije obradovao i rekao:"Dobro je! Zašto mi zapovedaš da mu otvorim oči? Da bi nas opet vezivao? Ili da bi nas opet kažnjavao?" Gospod na to kaže: "On ne samo da neće činiti nikakve strahote, nego će i mnogo pretrpeti Mene radi." Dobro je rečeno: sasud izabrani. Taj izraz pokazuje da ne postoji prirodno zlo, jer mi odabiramo ono, što je dobro