ko, kao što čine drugi ljudi. Da je to činio iz revnosti, očigledno je otuda što se uputio i u druge (dosl. spoljašnje) gradove, dok ostali nisu obraćali pažnju ni na one, koji se nalaze u Jerusalimu. Oni su se brinuli samo o jednom, odnosno, o tome da uživaju u počastima. Savle ide u Damask zbog toga, što je to bio veliki i carski grad, i što se plašio da taj grad ne privuče hrišćanska propoved. On se nije s molbom obratio pretoru nego arhijereju, jer je nameravao da sve učini prema zakonu.

Da ako koga nađe koji je od ovoga Puta, i ljude i žene, svezane odvede u Jerusalim. Šta znači: od ovoga Puta! Možda su verujući sebe tako nazivali, jer se jedino posredstvom vere uznosimo na nebo. Ili ih je pak Savle iz prezrenja i podrugujući im se nazivao sledbenicima toga puta, pošto se za nečasnog čoveka obično kaže da je sišao sa puta. On nije tražio vlast da tu kazni hrišćane, nego je tražio da ih dovede u Jerusalim, pošto je hteo da deluje sa većom vlašću.