ust, anđeo mu to govori zato da se Filip ne bi uplašio napada Judejaca. I ustavši pođe. Uoči njegovo poslušanje. Nije pitao, niti je rekao: zašto, nego je isto vremeno sa zapovešću ustao i pošao.

Beše došao u Jerusalim kao poklonik. U toj Etiopiji su gospodarile žene; po pravu nasledstva, jedna od njih je bila Kandakija, i uškopljenik je bio njen rizničar. Zapazi da nije bio praznik, ali da je on i pored toga putovao u Jerusalim, i to iz grada koji se predao sujeverju. Na putu je čitao Isaiju, najvećeg među prorocima. Pored toga, čitao je ne razumevajući ono što čita i svesrdno bio obuzet čitanjem.

Da li razumeš to što čitaš? Pita ga na zadivljujući način, jer niti mu laska, niti ga hvali, niti ga pak prekoreva zbog neznanja. Međutim, pita ga tako da podstakne veću želju i pokazujući da se u tome (što čita) nalazi veliko blago.

Ovaj se ne skriva, neko kaže: Kako bih mogao, ako me ko ne uputi? Zatim je zatražio da ga pouči.

Kao ovca na zaklanje odvede se. Veoma je razumljiv smisao navedenih reči, jer se u neko vreme ovce odvode na striženje, i pastiri polažu na njih sprave za strižu. Međutim, one to trpe i ne napadaju one, koji to čine. Tako i Hristos, trpeći uvrede, nije na njih uzvratio drugim uvreama.

U njegovom poniženju ukide se sud njegov. Ukazuje na nezakoniti sud nad Njim, sproveden onda, kad je istina bila skrivena.

A rod njegov ko će iskazapš! To jest, Njegovo visoko dostojanstvo, kakvo se projavilo posle Vaskrsenja a kojem kao dokaz služi i to, što je On učinio u delu domostroja. Ko će biti u stanju da iskaže rečima, kada mu dođe misao: ko je taj i kakav je, pa je čak i Sin Božiji Jedinorodni sve to pretrpeo? Jer se uzima sa zemlje život Njegov, tj. poprište delatnosti i postojanje Jedinorodnog, kad se On sozercava izvan tela i ne više kao neko, ko se nalazi među nama