vahu svedočanstvo. Niko među njima ne beše u oskudici. Zbog toga i jeste velika blagodat, jer niko ne beše u oskudici, tj, usled posebne velikodušnosti onih, što su prodavali svoja imanja, nije bilo nijednog ubogog. Oni nisu davali jedan deo, tako da drugi deo zadrže za sebe, nego su davali sve. Davali su to ne kao nešto svoje, nego kao nešto, što nije njihovo, i svi verujući kao da su se hranili u jednom domu.

Koji prodavahu donošahu novce od prodanoga... To svedoči o velikoj časti i velikom blagočešću davalaca, jer se nisu usuđivali čak ni da predaju u ruke, nego su polagali pred noge apostola i tako učinili da oni (apostoli) budu gospodari darovanog i da ga oni raspodeljuju. ne izdržavajući se kao od sopstvenog nego kao od zajedničkog. To je i darovatelje izbavljalo od slavoljublja, dok je onima, što su dobijali, predstavljalo dvojaku radost - i olakšanje siromaštva i oslobađanje od stida.