vljuje slušaocima, ne zahtevajući da budu kažnjeni kao ljudi koji su dostojni kažnjavanja, nego ih poziva na pokajanje.

Jer je ustanovio dan u koji će suditi vaseljeni. Neminovno će, kaže, suditi za sva dela i pomisli, posredstvom Čoveka kojega je odredio da bude Sudija živima i mrtvima. To je vaploćeni (očovečeni) Gospod. Saslušavši veliku i uzvišenu istinu, oni Pavlu nisu rekli ni jednu jedinu reč, ali su vaskrsenje ismejali.
Telesni čovek ne prima što je od Duha Božijeg (1. Kor. 2; 14).

I tako Pavle otide iz njihove sredine. Tako. Kako? Jedne ubedivši, a od drugih ismejan.

Neki poverovaše, među kojima beše Dionisije Areopagit. Sudnica se nalazila na Marsovom bregu, izvan grada. Areopagiti su rasuđivali o svim uvredama i svim zločinima. Zbog toga su Pavla, kao propovednika tuđih bogova, odveli na sabor Areopaga. Međutim, jedan od tadašnjih članova Areopaga, božanstveni Dionisije, po pravu sudije dao je svoj glas za istinu i, oprostivši se od nerazumnog, svečanog sabora areopagita, bio udostojen da se prosvetli svetlošću istine. Iako je Grčka u to vreme bila pod vlašću Rimljana, Atina i Lakedemon su imali svoju samostalnost (autonomiju). Zbog toga su i dužnost sudija u Atini obavljali Areopagiti. Učenje o spasenju preneto je Dionisiju posredstvom Pavla, a kao učitelj učenika rukovodio ga je veliki Jerotej