a i stoičara prepirahu se s njim. Epikurejci su govorili da sve postoji bez božanstvenog promisla. Upravljajući svoju besedu prevashodno protiv njih, Pavle u nastavku ka-že: Sam (Bog) daje svima život i dihanje i sve (st. 25), postavio je unapred utvrđena vremena i međe njihova boravljenja (st. 26), i na taj način dokazuje promišljanje Božije. Dok je to govorio,
filosofi ga nisu ismevali, jer nisu ni razumeli ništa od onoga, što se govorilo. Kako su i mogli da poveruju apostolima ljudi, koji su Boga videli u telu a blaženstvo u tele snim nasladama?

A jedni govorahu: Šša hoće ovaj praznoslov da kaže? Priča se da je naziv " praznoslov" nosila jedna ništavna ptica, koja je imala običaj da na raskrsnicama sakuplja zrnevlje. Visoko uzdigavši glavu i gordeći se svojom razmetljivošću, filosofi su Pavla uporedili sa tom pticom. Mudre nazivaju nerazumnima, kaže se u Pričama. Dakle, kako je "praznoslov" bila ništavna ptica, nepogodna i za jelo i za razonodu, isprazne ljude su nazivali praznoslovima.

A drugi: izgleda da je propovednik tuđih bogova. To je zbog toga, što su pod Vaskrsenjem podrazumevali neku boginju, jer su i neke žene poštovali kao boginje.

Odvedoše ga na Areopag. Na to mesto ga nisu odveli zato, da bi se od njega poučili, nego zato, da bi ga kaznili, jer se tu izvršavao sud nad ubicama. Ovo mesto se naziva Areopag, odnosno Aresov (Marsov) breg zbog toga, što je na njemu Ares (Mars) bio kažnjen zbog preljube. Pag je naziv za uzvišeno mesto, jer se ta sudnica nalazila na bregu. Trebalo bi primetiti da su ti filosofi, iako su sve vreme provodili besedeći i slušajući druge, ono što im je Pavle saopštio smatrali za novinu, koju oni još nisu čuli. Da je propovedao kako je raspet čovek, to ne bi bilo novo; međutim, kako je on propovedao da je raspet i da je vaskrsao Bog, to je bilo uistinu novo.