u od Palestine do Perge Pamfilijske pratio ih je neki Marko koji se, kao slab čovek, odvojio od apostola i vratio u Palestinu. On se, međutim, nije odrekao Hrista, ali je odustao od daljeg putovanja, kao od dela koje je bilo isuviše na porno za njega. Pavle i Varnava vratili su se s obilnim plodovima vere i blagočešća i Crkvi, koja se nalazila u Jerusalimu, blagovestili o obraćanju i pokajanju neznabožaca. Kada su Pavla i Varnavu počeli da hvale zbog njihovog podviga, Marko se ražalostio i pomutio u duši, jer je pomislio: "Da sam
bio s apostolima, i ja bih bio pričasnik njihove slave." Zato je i poželeo da ponovo putuje s njima. Varnava ga je prihvatio kao pokajnika, a Pavle je istrajavao na tome, da ne bi trebalo da povedu sa sobom na delo Gospodnje čoveka, koji pre toga nije mogao da im bude saputnik. Različitost mišljenja nije, dakle, imala karakter nepravednosti nego pravde i proistekla je iz nesporazuma. Pavle je zahtevao pravdu a Varnava čovekoljublje. Razilazeći se u mišljenju, oni su se približavali u osećanju blagočešća. Nisu se razmimoišli prema veri i ubeđenjima, nego prema ljudskom nesporazumu. To se dogodilo prema Božijem ustrojstvu da bi, čim su se rastali, Varnava sa sobom poveo Marka i pošao svojim sopstvenim putem. Međutim, Pavlova stroga tačnost i bila je od koristi i Marku, jer je on nastojao da svojom revnošću izbriše pređašnji propust. Pavle je savetovao Crkvama da ne prihvataju Marka, ali ne zato da bi ga ražalostio, nego da bi ga učinio revnosnijim. Kad je video da je Marko uznapredovao u revnosti i da se opravdao svojim potonjim postupcima, počinje da ga prihvata s odobravanjem i kaže: Pozdravlja vas Marko, nećak Varnavin, za kojega primiste zapovest - ako dođe k vama, primite ga (Kol. 4; 10).

To isto primećujemo i među prorocima, odnosno, primećujemo različitost u mišljenjima i naravima. Tako je Ilija strog, a Mojsej krotak. Isto tako je i ovde: Pavle je istrajniji od Marka. Međutim, pogledaj i ovo: on je istovremeno i popustljiv. Zahtevaše, kaže, a ne: "gnevio se", jer je uporno zahtevao da ne povedu Marka. I šta dakle? Da li su se Pavle i Varnava rastali kao neprijatelji?

Nipošto. U Pavlovim Poslanicama ćeš pronaći, da je i nakon toga Varnava dobio mnoge pohvale od Pavla. Meni se čak čini da su se oni rastali prema međusobnom dogovoru, rekavši jedan drugome: kako ti nećeš ono, što ja hoću, da se ne bismo prepirali izaberimo da propovedamo u različitim oblastima. Tako su i učinili, u potpunosti popuštajući jedan drugome. To je napisano i radi naše pouke, da bi nas sprečilo da padnemo, jer mi, kao ljudi, ne možemo da prođemo bez prepirki. Potrebno je, međutim, da u raspravama činimo uzajamne ustupke. Za Marka je pak ta rasprava bila još korisnija. Pavlova strogost ga je ispravila, a Varnavina popustljivost ga je ukrepila da ne napušta priziv. Prema tome, Pavle i Varnava su se raspravljali, ali je iz rasprave proistekla jedna posledica - korist. Videvši Pavla, koji je odlučio da se rastane s Varnavom, Marko se silno uplašio i okrivio samoga sebe. Pogledavši pak na Varnavu, koji ga je toliko štitio, Marko ga je silno zavoleo. Učenik se popravio posredstvom rasprave među učiteljima, toliko je ta rasprava bila daleko od toga, da posluži kao sablazan.

Prolažaše kroz Siriju i Kilikiju, utvrđujući Crkve. Pre nego što je otišao u druge gradove, posetio je one, koji su već primili reč Božiju. Tako postupamo i mi: prve ljude najpre poučavamo, da ne bi bili prepreka za potonje. Onde beše neki učenik, sin Jelina. Značajno je da su Judejci toliko nipodaštavali zakon, da su svoje kćerke davali za Jeline i ženili se Jelinkama.
I uze ga i obreza Ga zbog Judejaca. Velikog je divljenja dostojna Pavlova mudrost. On, koji se toliko borio protiv obrezanja neznabožaca i koji je svemu davao podsticaj dok nisu rešili ovo pitanje, obrezao je svoga učenika. On ne samo da to drugima nije zabranjivao, nego je i sam to učinio. U svakom delu imao je u vidu korist, i ništa nije činio bez cilja. Trebalo bi se diviti i tome, kako ga je Pavle privoleo na obrezanje.

Zbog Judejaca koji bejahu u onim mestima, jer oni nikad ne bi pristali da slušaju reč Božiju od neobrezanoga. I šta se dogodilo? Obrati pažnju na opravdavanje ovog postupka. Pavle je obrezao Timoteja zbog toga, da bi poništio obrezanje. On nije podržavao obrezanje, nego je hteo da obavi veliki i svim apostolima ugodan zadatak jer, ukoliko Timotej ne bi bio obrezan i ukoliko bi istovremeno bio učitelj Judejaca, svi bi se odvratili od njega. Ako su Judejci tako silno osuđivali Pavla zbog Trofima Efeškog jer su mislili da ga je Pavle uveo u hram (a on je bio Jelin), šta bi onda morao da podnese sam Pavle, ako bi uz njega, kao učitelj, bio neobrezan čovek? Pogledaj i ovo: on je opravdan i u mišljenju apostola, i govori u hramu o ispunjenju tog opravdanja. On je sve činio radi spasenja Judejaca. Po svemu sudeći, može se ukazati i na to, da se i Petar prikrivao maskom judaizma. To ni najmanje nije naškodilo apostolima. Naprotiv, činjenica da su Judejci imali takve učitelje koji su, prema njihovom mišljenju, čuvali zakon, poslu-žila je kao povod njihovog preobraćanja i početka vere u Hrista.