viđenje početka bilo izlišno, budući da je Sam Vaskrsli bio pred njima i govorio o tome, i pokazivao im grob u kojem Njega nema. Ovde je bilo potrebno da znaju i kraj, jer je očima neodstupna sva visina i vid nije mogao da odredi da li se On vazneo na nebo ili se negde zaustavio. Zbog toga su im anđeli, koji su stali ispred njih, otkrili ono što posredstvom vida nisu mogli da razumeju. A oblak ga je uzdigao zbog toga, što je on simvol Gospodnje i Božanstvene sile, jer se u oblaku ne može videti simvol neke druge sile.

Zbog toga David i kaže o Ocu: Postavio si oblake za podnožje Svoje (Ps. 103; 3), a na drugom mestu: Gospod sedi na oblaku lakom (Isa. 19; 1). I na mnogim drugim mestima govori se o tom istom. Uostalom, Gospod to nije učinio jednostavno i bez cilja: znao je da, ukoliko se vaznese nevidljivo za njih kao što je i sišao ili, bolje rečeno, snishodio, onda oni (apostoli) ni prilikom javljanja Duha neće poverovati da je to onaj isti Duh za kojega im je pre nekoliko dana obećao da će Ga poslati. Znao je, takođe, da će u tom slučaju u njima izazvati sumnju da je i On Sam sišao s neba. Najzad, znao je da, u slučaju da se vaznese nevi-dljivo, ako i prizove Pavla sa neba, ako i pošalje odatle Petru nerukotvorenu plaštanicu (v. Dela ap. 10; 11), oni neće poverovati da to On tvori nakon Svog telesnog udaljavanja od njih. Znajući, dakle, sve to, On se uzneo tako da Ga vide.

Od oblaka Djeve, On ulazi u oblak i posredstvom oblaka ushodi tamo gde je bio i ranije. Izraz "gde je bio" ne treba da razumeš u smislu mesta, niti u tom smislu da je On sa sebe skinuo telo i da je Njegovo ovaploćeno božanstvo postalo bestelesno kao i ranije. Ne, izraz "gde je i bio", pa-žljivo me slušaj, ukazuje na visinu bestelesnosti u telesnosti, na veličinu besplotnosti u ploti, na samobitnu vrednost Njegovog dobrovoljnog smirenja prilikom vaploćenja Njegove neizmenljivosti, kao i na to, da se On ne kreće među ljudima i da ne obitava među njima na vidljiv način.

I Gle, dva čoveka u haljinama belim stadoše pored njih. 11. I oni rekoše: Ljudi Galilejci, što stojite i Gledate u nebo? Ovaj Isus koji se od vas uznese na nebo, tako će isto doći kao što Ga videste da odlazi na nebo.

Koristili su očigledan način izražavanja, rekavši: Ovaj Isus, koji se od vas uznese na nebo, tako će isto doći kao što Ga videste da odlazi na nebo.

Nisu rekli: "kako se podiže ili kako Ga nose", nego: kako odlazi. Ako je On i pre krsta, kad je još uvek bio obučen u telo koje ima težinu i podložno je stradanju, hodao po vodi, onda niko ne sme da sumnja da je On, nakon što je primio nepropadljivo telo, uzneo presecajući vazduh. Doći će, kažu, a ne: "biće poslat". Tako će isto doći, tj. sa telom. To su želeli da čuju, a takođe i to da će u dan Suda doći na oblaku. Govoreći: dva čoveka, misli na dva anđela, opisujući događaj u onom obliku u kojem se on pokazao čulu vida, jer su anđeli uistinu uzeli čovečije obličje da ih ne bi uplašili.

Dva čoveka su stala ispred njih zato da bi na ustima dva ili tri svedoka ostala svaka reč (Mt. 18; 16). Rekavši: Što stojite i Gledate u nebo oni im nisu dopustili da i dalje ostanu na tom mestu, nadajući se da će Ga videti, nego su ih podsticali da se najzad vrate u Jerusalim na delo propovedi. anđeli Ga uvek služe kao Gospoda - i prilikom Rođenja, i prilikom Vaskrsenja, i prilikom Vaznesenja, a služili su Ga i pre toga, pre nego što se u telu javio u svetu. anđeli su se, međutim, javili tako, da su ljudi mogli da ih vide.

Izraz: u haljinama belim ukazuje ili na čistotu anđela ili na ono ozarenje koje je trebalo da bude darovano apostolima. Drugačije bi trebalo razmotriti izraz: Gledajući Ga. Znajući da će se javiti ljudi iskvarenog uma koji će govoriti da On nije sa neba ili da nije sišao sa neba i da se nije vazneo na nebo, nego da je premešten na neko mesto izvan granica zemlje, a takvima pripadaju i članovi Vitalijeve sekte - znajući to, Gospod se vazneo pred očima apostola, dok su oni netremice gledali na nebo