li i upitali ga. To ne bi uradili da su prethodno bili zadovoljni odogovorom. Znajući da će primiti Svetog Duha, sada bivajući vredni usmeravanja, želeli su da uče. Takođe su bili spremni za slobodu, nemajući na umi više uplitanje u opasnosti. Sada su želeli da slobodno dišu ponovo. Zato, ne pominjući Svetog Duha, upitali su: "Gospode! hoćeš li sad načiniti carstvo Izrailjevo?" Nisu pitali "kada", već "ovog puta". Žudeli su za tim danom

ad su čuli da će primiti Duha Svetoga, poželeli su da doznaju o tome i da se izbave od nedaća, sada već kao dostojni, jer nisu želeli da se opet izlažu najvećim opasnostima. Ne pitaju: kada, nego: hoćeš li u ovo vreme uspostaviti carstvo Izrailjevo! Hoćeš li sada, kažu, jer su toliko silno želeli taj dan. Meni se čini da njima još nije bilo jasno kakvo je to carstvo, jer još nije bilo Duha Svetoga Koji bi ih poučio. Ne pitaju: kad će nastupiti, nego: Hoćeš li (sam) uspostaviti, toliko su visoko mišljenje već imali o Njemu. Zbog toga i On s njima govori bez (pređašnje) nepopustljivosti i ne kaže, da o tom danu niko ne zna pa čak ni Sin.

Šta, dakle, kaže? Nije vaše znati vremena i rokove. Znanje o ispunjenju vremena On nije pripisao Ocu zbog toga, što ga On ne zna, nego zbog toga što je samo pitanje bilo suvišno. Zato je On, zbog njihove koristi, na to pitanje odgovorio ćutanjem. On je pri tom imao za cilj da preseče krajnju radoznalost Svojih učenika, jer ih je poslao da propovedaju Carstvo nebesko a ne količinu vremena. Ne govori im o tom vremenu, jer ih je naučio onom daleko većem - s ciljem da ih, kao što smo upravo pomenuli, primora da bdiju i što, ne znajući za to, ništa ne bi izgubili, jer im je otkrio istine koje su daleko uzvišenije od te - otkrio im je, da je On Sin Božiji, da je s Ocem jednak u časti, da je On vaskrsao, da će se dogoditi vaskrsenje mrtvih, da će nastati sud i da je On seo s desne strane Oca.

Reci mi šta je važnije da se zna - da će On carevati ili kada će carevati?

Pavle je doznao da čoveku nije dopušteno Govoriti (2. Kor. 12; 4). Mojsej je upoznao početak sveta i to, kada i za koliko vremena je on stvoren i broji godine, iako je, uopšteno, upoznavanje početka teže nego upoznavanje kraja. Uostalom, aposgoli nisu pitali Gospoda o konačnom svršetku (vremena), nego: Hoćeš li u ovo vreme uspostaviti carstvo Izrailjevo? On, međutim, ni to nije otkrio nego je odgovorio kao i ranije, udaljujući ih od razmišljanja o tome, kako ne bi pomislili da je blisko izbavljenje od nedaća i da bi znali da će biti izloženi još mnogim opasnostima. Tako odgovara i sada, samo blaže i pri tom dodaje: Primićete silu. Zatim se, da Ga ne bi opet ispitivali, istog trenutka vazneo.

Osim toga, da Ga ne bi pitali zašto ih ostavlja u nedoumici u vezi s tim stvarima, Sin kaže da je to Otac zadržao u Svojoj vlasti. Vlast Oca je, naravno, i vlast Sina: kao što Otac vaskrsava mrtve i oživotvorava, tako i Sin oživotvorava koga hoće. Ako u onim slučajevima, kad je potrebno da se savrši nešto izuzetno i čudesno, Sin tvori s istom onom vlašću s kojom i Otac, onda se to utoliko pre odnosi na znanje, jer je vaskrsavanje mrtvih i pri tom s vlašću koja je jednaka Očevoj vlasti, daleko važnije nego znanje o danu. Zašto Hristos nije odgovorio na to, što su Ga upitali učenici, nego im je rekao: Primićete silu!

Kao odgovor, On im je kazao: Nije vaše da znate i dodao: Primićete silu. Te reči na neki način objašnjavaju silazak i, da tako kažemo, izlivanje Svetog Duha. - Ovde bi trebalo pomenuti frigijsku jeres. Oni su tvrdili da je Utešitelj dve stotine godina posle Vaznesenja Hristovog poslat na žene koje su smatrali za proročice, Priskilu i Maksimilu i na Montana, zaraženog tim istim bezumljem. Tada se, kažu, ispunilo obećanje: Poslaću k vama Utešitelja (Jn. 16; 7).

Zašto pak obznanjuje i ono, o čemu ga nisu pitali, odnosno: Primićete silu? Zato, što je On Učitelj a učiteljski priziv nije u tome da poučava onome što učenik želi da zna, nego onome, što je korisno znati. I bićete mi svedoci u Jerusalimu i po svoj Judeji i Samariji i sve do kraja zemlje. Nekada je govorio: Na put neznabožaca ne idite i u grad samarjanski ne ulazite (Mt. 10; 5), jer je želeo da se reč Božija prevashodno propoveda Judejcima. Sada je već trebalo da se ona razlije po čitavoj vaseljeni, tako da pravovremeno dodaje: po Judeji i Samariji a zatim i: do kraja zemlje. Izreka: Bićete mi svedoci istovremeno je i savet i neprolazno proroštvo, jer će oni svoju propoved posvedočiti do krajnjih granica zemlje