ljudske pomisli. Svagda to (izabranje) naziva udelom, pokazujući na taj način da se sve dešava prema čovekoljublju Božijem i prema Božijem izabranju. Osim toga, podseća ih na drevne događaje jer je, kao i Le-vite, i njih Bog izabrao za Sebe kockom. Ko su bili ovi ljudi? Možda su bili od Sedamdesetorice, koji su bili uz Dvanaestoricu apostola, ili možda od drugih verujućih, ali koji su plamenije verovali i bili pobožniji nego ostali. Takvi su bili i Josif i Matija. Josifa naziva i Varsavom i Justom možda i zato što su oni tim imenom nazivali jedno lice.

Možda su, međutim, i zbog promene načina života davali novo ime. Najzad, možda se nadimak pridodavao i uz neko zanimanje. Zašto ovu besedu nije započeo Jakov, koji je primio episkopstvo u Jerusalimu, nego je pravo da se obrati narodu ustupio Petru? Zato što je bio smiren; tada nisu razmišljali ni o čemu ljudskom, nego su imali u vidu opštu korist. Iz tog istog razloga su apostoli njemu ustupili katedru, umesto da se nadmeću i prepiru s njim. Da ide na mesto svoje.

Mesto, koje je dostojno trebalo da zauzme Matija, (Luka) naziva svojim ili sopstvenim jer je Juda, i pre nego što je otpao od njega, od onog vremena, kad je oboleo od bolesti srebroljublja i izdaje, već bio otuđen od ovog mesta, isto kao što je i Matija, i pre nego što je zauzeo ovo mesto, od vremena kad je sebe učinio dostojnim toga dara, postao njegov vlasnik. Zašto su odlučili da izaberu posredstvom kocke? Zato što sebe još nisu smatrali dostojnima da to doznaju putem nekog znamenja. Na njih još ne beše sišao Duh Sveti, a nije ni bilo potrebe za znamenjem, jer je kocka imala veliki značaj. Ako čak i u onom slučaju kada je trebalo odrediti ispravno mišljenje u vezi s Jonom nisu pomogli ni molitva ni mudrost ljudi nego je, naprotiv, tako mnogo značila kocka, onda je u ovom slučaju bila još značajnija. Reči: Na mesto svoje mogu imati i drugo značenje. Svaki svojim delima priprema sebi ili dobro ili rđavo mesto.

Dakle, kad (Luka) ovo kaže, on govori da je Juda pošao na svoje rđavo mesto, koje je sebi pripremio izdajom Isusa, jer mesta za nas nisu dobra ili rđava po svojoj prirodi, nego mi svojim delima pripremamo sebi mesto. I što se babice bojahu Boga načini im kuće (2. Mojs. 1; 21); A bezbožni će čuti sledeće: idite u svetlosti ognja svojega i iskrama koje raspaliste (v. Isa. 50; 11). Reč "mesto" ima mnoga značenja. Ona, između ostalog, označava i neku dužnost, pa tako kažemo: mesto episkopa ili mesto prezvitera. Isto se može videti i iz suprotnog, uzimajući u obzir da svaki svojim delima priprema svoje mesto. Tako se može imati mesto lažnog učitelja, lažnog apostola ili pak tiranina ili nekog drugog uzročnika bezakonih dela.

Budući da je Judu privukla strast srebroljublja, on je zauzeo mesto izdajnika, i njemu je pravedno rečeno: Idi na mesto svoje. Lišivši se zbog svojih postupaka mesta u apostolskom zboru, on je samome sebi ustrojio svoje mesto