Duhom Svetim dade zapovesti, tj. izrekao im je duhovne reči. U tim rečima nije bilo ničega od ljudske prirode, jer im je zapovedao Duhom. Kao što je i Sam Gospod usled smirenja i prema domostroju rekao: Ja Duhom Božijim izgonim demone (Mt. 12; 28), tako se i ovde dade zapovesti Duhom ne kaže z
...Više
bog toga što je Sinu bio potreban Duh nego zbog toga što tamo gde dela Sin, tamo i Duh, kao jednosuštan, sadejstvuje i saprisustvuje. Šta im je zapovedio? Idite i naučite sve narode krsteći ih u ime Oid i Sina i Svetoga Duha, učeći ih da drže sve što sam vam zapovedio (Mt. 28; 19-20).
Dade zapovesti, kaže, pa se uznese. Ne kaže uzdiže se, nego još o Njemu rasuđuje kao o čoveku. Odatle vidimo da je Isus i posle Svog Vaskrsenja poučavao učenike; međutim, niko nije u potpunosti govorio o tom vremenu. Jovan je s Njim provodio više vremena nego drugi, ali niko nije jasno izvestio o svemu tome, jer su učenici svoju pažnju obraćali na nešto drugo