, pošto su ga skinuli odatle pre nego što se udavio. O tome jasnije govori Papije, Jovanov učenik, u četvrtoj knjizi Tumačenja reči Gospodnjih. On tamo kaže: "Veliki primer bezbožništva u ovom svetu predstavljao je Juda, čije je telo u toj meri bilo naduveno da nije mogao da prođe ni onuda, kuda su prolazila kola i ne samo da nije mogao da prođe on nego ni sama njegova glava."

Kažu da su njegovi kapci toliko natekli da uopšte nije mogao da vidi svetlost i da njegove oči nisu mogle da se vide čak ni uz pomoć lekarskog uveličavajućeg stakla, toliko su duboko upale u odnosu na spoljašnju površinu... Posle velikih muka i bolova on je, kažu, umro u svojoj njivi. Ta njiva je sve do sada ostala prazna i nenastanjena i sve do danas niko ne može da prođe tim mestom a da rukom ne začepi nozdrve, takav je smrad koji se širi od njegovog tela i od zemlje..." Apostolima je to poslužilo kao neka uteha. A kao što se prosula Judina utroba, tako se prosula i utroba jeretika Arija