mrti jedno, tako treba da budu i u Spasitelju jedno, u spasenju i besmrtnosti jedno. Kada se to zna, oida nema osmetnje za spasenje nikome. To saznanje je osnov bogopoštovanja, bogamoljstva: „Ide vreme i vvć je nastalo, kad će se pravi bogomoljci moliti Ocu duhom i istinom, jer Otac traži takve bogomoljce“ (st. 24).

Pravi bogomoljci, Duhonosci. Moliti se Bogu „duhom i istinom“. Duh Sveti je Duh Istine. Ko ima Njega ima istinu; i moleći se voćen Njim, on se moli Duhom i Istinom.

Duh ljudski bez Duha Svetoga niti može poznati Boga niti Mu istinski služiti. Duh Sveti je taj koji „nam pomaže u našima slabostima, jer ne znamo zašto ćemo se moliti kao što treba, nego sam Duh moli se za nas uzdisanjem neiskazanim“ (Rim. 8,26). Samo koji ima Duha Svetog „zna“ šta je bogomoljstvo, zna šta je molitva i „po volji Božjoj moli se“ (Rm. 8,27).

Samo nalazeći se u Duhu Ovetom duh ljudski nalazi se u istini, živi njome, misli njome, oseća njome; a bez Njega on je u laži, ili na putu koji vodi laži. Samo duhonosac služi Bogu istinski, jer svim bićem svojim istinuje; a istina i nije drugo nego znati istinitog Boga i živeti Njime: „Bog je Duh; i koji mu se mole, duhom i istinom treba da se mole“ (st. 24).

Sveti Zlatoust veli: Duh Sveti se naziva ognjem – radi označenja toplote blagodati koju On izaziva, i istrebljenja grehova; a vodom – da se izrazi čistota i obnovljenje koje On daje dušama koje Ga primaju.

Navodeći Spasiteljeve reči: „Bog je Duh; i koji mu se mole, duhom i istinom treba da se mole“, Sveti Zlatoust veli da je tu reč o Crkvi: „jer je njoj svojstveno istinsko i dostojno Boga poklonjenje Bogu“.

To još znači: Hristom treba da se mole, jer je Hristos – Istina (Jn. 14,6), i koji Njime živi – živi Isgiiom, i tako ceo život svoj pretvara u služenje Bogu istinom, u bogosluženje istinom. Sve što je trebalo da u rečima ostavi od ovoje Istine, Hristos je ostavio u svetim rečima svoga Evanđelja. A sebe cela ostavio Crkvi, i ko u Crkvi živi – Njime živi, Njime koji je istina i život