st (Jn. 16,20). I eto, pretvorila se. Za trenutak: ušetajte makar jednom mišlju u duše učenika koji prvi put vide vaskrslog Gospoda. Svi su svetovi njihovih duša krenuli kroz ko zna kakve radosti i ushićenja, i zakoračili u bezbrojne beskrajnosti i beskonačnosti. „A Isus im reče opet: mir vam! kao tto Otac posla mene, i ja šaljem vas“: za isti posao, za isti cilj: spasavati svet od greha, smrti i đavola i davati ljudima život večni.

Zar mi slabi i nemoćni? Kako ćemo činiti to mi, kukavni i plašljivi? – to ne rekoše, to s radošću i smernošću primiše reči i dar Hristav: „I ovo rekavši dunu, i reče im: primite Duh Sveti“: time primate božansku moć i svemoć, božansku silu i svesilu, božansku ljubav i sveljubav, božansku istinu i sveistinu, božanski život i sveživot. Primate ono što vam daje i vlast i pravo da uklanjate grehe iz duša ljudskih, da ih uništavate, a sa njima i u njima sve smrti i sve đavole. „Kojima oprostite grehe, oprostiće im se; i kojima zadržite, zadržaće se“. – I niko od njih ne posumnja u to, niko ne prigovori nišga, tako je bila ubedljiva reč vaskrslog Gospoda. I još: oni odmah primiše Duha Božjeg „na meru“, a na dan Pedesetnice – Ipostas Duha. Ali, ispuni ih nekom božanskom svesilom, radošću i mirom