tamo daleko, u majskoj noći njene vere, pojavljivao se svojom pesmom slavuj nade. „I kad plakaše nadviri se nad grob, i vide dva anđela u belim haljinama gde sede jedan čelo glave a jedan čelo nogu gde beše ležalo telo Isusovo“. Čudesna blagovest počinje: dva Anđela mesto Isusa. Anćeli tu, a gde je Gospod Anđela, i moj Gospod? Da ne počinje odavde nebo? Ili se ovde zemlja počela pretvarati u nebo? Možda su to halucinacije rasplakane i uzbuđene duše? Ali „halucinacije“ ne govore, i ne onako kao ova dva Anđela. „I rekoše joj oni: ženo, što plačeš? Reče im: uzeše Gospoda moga, i ne znam gde ga metnuše“. Zaista, Isus je ostao Gospodom još za nju; a za učenike, da li je ostao još Učiteljem? Za tu veru, i toj veri najpre se javlja sam vaskrsli Gospod. Jer Magdalina „ovo rekavši obazre se natrag, i vide Isusa gde stoji, i ne znaćaše da je Isus“. Zašto? Ili od uzbuđenja, od suza, nije mogla da ga jasno vidi, ili je u samoj pojavi vaskrslog Gospoda bilo nečeg izuzetno novog i neobičnog. Sigurno je moralo biti nečeg izuzetnog u pojavi vaskrslog Gospoda, te Ga Magdalina nije mogla odmah raspoznati. Ta ona je bar bila navikla da gleda vaskrslog čoveka, jer je živela stalno pored svog vaskrslog brata Lazara. To je jedinstveni slučaj u istoriji roda ljudskog, i jedinstvena čast, ukazana .“prijatelju“ Hristovom Lazaru i domu njegovom. U vaskrslom Gospodu moralo je biti nečeg čega nije bilo u vaskrslom Lazaru.

Nema sumnje: Lazar je čovek, Isus – Bogočovek. Lazar je vaskrsao kao ličnost, i to vaskrsenje nije imalo ontološkog značaja za celokupnu ljudsku prirodu. Bogočovek je vaskrsao kao Novi Adam, kao rodonačelnik koji vaskrsnu silu božanskog večnog života lrenosi na svu ljudsku prirodu, stvara novo čoovečanstvo: čovečanstvo vaskrsenja, čovečansgao vaskrslo,, čovečanstvo koje je pobedilo smrt i đavola.

On je „prvenac iz mrtvih“ i – „novina“ ( = prvak) (1. Kor. 15,20,23), i – „po Hristu će sva oživeti“ (1Kor. 15,22). Sve je to moralo zračiti iz Ličnosti vaskrslog Gospoda. Izuzetan je dar što se moglo gledati u nju od bleska slave njene. Ali, po beskrajnom čovekoljublju svom, On je pristupačan i vidljiv za njegove sledbenike, jer nikome ne nameće sebe, da bi bio vidljiv za sve, i za neprijatelje svoje