ečnosti. Ne ulazeći s malenom svećom našega razuma u ovu najveću tajnu, zadovoljimo se, braćo, saznanjem, da je naše spasenje poteklo ne od čoveka i ne od zemlje nego od najviših visina božanskoga nevidljivog sveta. Tolika je milost Božija i toliko je dostojanstvo čovekovo, da je sam Bog Sin spustio se iz večnosti u vreme, s neba na zemlju, s prestola slave u pećinu ovčarsku, samo da ljude spase, od greha očisti, i u Raj povrati. Izađoh od oca, gde imadoh sve, i dođoh na svet, koji mi ne može ništa dati. U pećini se rodi Gospod, da pokaže, da je ceo svet jedna tamna pećina, koju samo On jedini može osvetliti. U Vitlejemu se rodi Gospod – a Vitlejem znači dom hleba- da pokaže, da je On jedini hleb života, dostojan pravih ljudi.

O Gospode Isuse, prevečni Sine Boga Živoga, i Sine Deve Marije, osvetli nas i nahrani nas Tobom. Tebi slava i hvala vavek. Amin

istinu, reči su ove izvor najveće radosti za nas, pognjurene u očajanje, i u smrt posle očajanja. One svedoče da ima Boga i života posle smrti. Iziđoh od Oca — to pre svega znači da postoji Bog, od koga Gospod Isus iziđe. I idem k Ocu — i to znači, da postoji Bog Otac, kome se Sin Božji vraća. Obe ove reči znače u isto vreme da postoji život večni, i da smrt ne znači naše uništenje. Jer ove reči Gospod je izgovorio pred samu smrt Svoju.

O slatke i divne blagovesti! Ono što je srce svih ljudi i plemena kroz sve vekove tamno naslućivalo, Gospod je posvedočio kao fakt, kao istinu.
Još ove reči potvrđuju jedinstvo Oca i Sina, i božanstvo Gospoda i Spasa našega. Bog nas je posetio, braćo moja, sam Svevišnji Bog — sveti, krepki i besmrtni Bog. To je vrhunac utehe naše i radosti naše.

O Gospode Isuse, Sine Božji, svedoče istiniti svega dobra za kim srca naša danonoćno žude, osveti nas, okrepi nas i obesmrti nas. Tebi slava i hvala vavek. Amin