je u stanju da sebe pretvori u neko trajnije biće, akamoli u biće besmrtno i večno. Uvek i za uvek čovek ostaje – smrtan, prolazan, zlosmradan. Ali to što ne može dati ni jedan čovek, ma koji čovek, ni svi ljuda skupa, – daje samo Bogočovek. Njime i u njemu jedino čovek postaje besmrtno i večno biće. Jer On uzima čoveka u sebe, i Sobom ga prerađuje u biće večno, bogočavečno. I istovremeno prenosi Sebe u čoveka, i čovek oseća Njime, misli Njime, dela Njime, živi Njime, besmrtuje Njime. Tu je posredi potpuna i savršena simbioza Boga i čoveka: Bog ostaje Bogom, i ako svega Sebe daje čoveku; i čovek ostaje čovekom, iako svega sebe daje Bogu. Daje, i postaje savršen čovek (sr. Ef. 4,13), „za svako dobro delo pripravljen“ (2 Tm. 3,17). A svaki je čovek sazdan sa ciljem da postane savršeni čovek. Zato je Bog Logos i postao čovek, da bi dao sile svakom čoveku da ispuni svoje božaisko naznačenje: da postane savršen čovek. Hrista propovedamo, izjavljuje Apostol: „da pokažemo svakoga čoveka savršenog u Hristu Isusu“ (Kol. 1,28).

Sve dok čovek ne oseti da je Bogočovek – Čokot a on loza, radi tog čokota, i rodna samo njime i od organskog jedinstva sa Njim, on se guši u bezvazdušnoj epruveti svoga humanizma, svoga hominizma, pa bio on religijski, filosofski, naučni, kulturni, umetnički, – svejedno, zauvek svejedno. A što Bogočovek govori, svima ljudima govori: „Ja sam čokot a vi loze: koji boravi u Meni i Ja u njemu, on raća mnogi rod: jer bez Mene ne možete činiti ništa“, – ništa trajno, ništa besmrtno, ništa sveto, ništa pravedno, ništa večno, ništa ustvari vrednosno. „Bez Mene ne možete činiti ništa“, – ovim je svaki humanizam, svaki hominizam svaka ljudska autarkičnost i autarhičnost, svako čovekopoklonstvo, osuđeno na smrt. I još time proglašena ova blagovest: A samnom možete činiti sve, – sve što čoveka diže i do božanskih visina uzdiže, sve što je božansko, besmrtno, večno, svevrednosno. Jer se čovek jedino bogočovečanskim, pomoću ovetih evanđelskih vrlina i sila, produžuje, proširuje, uzvišuje, u sve božanske beskrajnosti i besmrtnosti. I postaje biće kome se i anđeli dive

o Hrista i nasuprot Hrista. On je vlasnik, davalac i nadahnitelj svekolikog dobra. Nikakvo dobro ie stoji van Njega, kao što nikakvo zlo ns stoji u Njsmu. Ja sam čokot, a vi loze, rekao je On. Šta mogu loze bez čokota? Mogu li rasti i plod doneti? Ništa, osim postati gorivom.

Može čovek misliti koliko hoće, no ne može nikada zamisliti jedno istinsko dobro koje nije u Hristu, i koje ne ističe iz Hrista. Ako neko rekne, da on čini dobra i čovečna dela mimo Hrista, znajte, da su ta njegova dela kvarna u jezgru i razjedena, bilo od sujete, bilo od skrivenog sebičluka. Jer čovek bez Hrista isto je što i loza bez čokota. To nam je sam On kazao. Čokot je skriven i ne vidi se, a loza se vidi. Ipak i grožđe na lozi i sama loza zavise od čokota. Čokot svekolikog dobra raste iz srca Boga Oca i naleva se slašću Duha Svetoga.

Gospode Bože Trojedini, pomiluj nas i spasi! Tebi slava i hvala vavek. Amin