u spasenja, i u simvol spasenja. Ove to znači: ljude je moguće spasti od greha, smrti i đavola samo služeći im iz bogočovečanske ljubavi, bogočovečanski smerno. Samo se tako može imati „udela“ sa Spasiteljem: „udela sa Mnom“

Jer samo smerna ljubav i ljubeća smernost očišćava ljude od svake prljavštine. Na nju spasavani može odgovoriti samo istovetnom ljubavlju i smernošću, i onda mu je spasenje osigurano. U protivnom: Spasiteljeva omerna ljubav je učinila sve, ali čovek nije na nju odgovorio ljubavlju, i ostaje – nespasen, nečist. Slučaj Jude Iskariotskog. Ni njega Spasitelj blagi ne primorava na spasenje, ne spasava ga nasilno. Ostavljena je i njemu, kao i svakome ljudokom biću, beskrajna sloboda: da izabere i voli Boga ili đavola, život ili smrt, raj ili pakao, dobro ili zlo. I Juda se u punoj meri koristi tom slobodom, kao i svaki čovek, pa izabrao jedno ili drugo. Glavno je: pred svakim stoji Hristos, Bog savršeni i očigledni, i đavo ružan i odvratan