dove. Ap. Petar je tipičan primer pravog čoveka: ne zna sebe do kraja, veruje u svoje sile i moći, a i ne sluti kolike su to i kako podmukle izdajice. I zaista, čovek sam sobom nikad ne može poznati sve; potrebno je da prođe kroz mioga iskušenja, da bi donekle saznao, sagledao i poznao sebe. Samo kad Bog Logos – „Svetlost sveta“ i „Svetlost života“ osvetli sve ponore ljudskog bića i sve skrivnice, čovek može istiiski poznati sebe.

Ustvari, samopoznanje se dobija kroz hristopoznanje, kome prethodi hristoljublje. Ali tu „svetlost sveta“ i „svetlost života“ čoveku daje Duh Sveti za veru u Hrista i ljubav prema Hristu. Nju je ap. Petar i dobio, na dan Svete Pedesetnice, i tek onda potpuno poznao sebe, i učvrstio i veru svoju i ljubav svoju. A sada, eno na Tajnoj Večern se kune u svoju vernost Gospodu Hristu, a Spas mu sa tugom pretskazuje pad te iste noći: „neće petao zapevati dok me se triput ne odrečeš“.

Krte su i lomljive sve ljudske sile dok se ne obogate Bogom, dok ne ojačaju Bogom. Za navek je istinita psalmopevčeva istina koji je kao retko ko poznavao čoveka i njegove slabosti: „Bogom smo jaki“.
Da, samo Bogom