ot Bogočovekov nešto novo i sva dela Njegova, i Evanđelje Njegovo, Istina Njegova, i Pravda, i Milost, i Mudrost, i Dobrota, a svrh svega ljubav. Jer sve što je Bogočovekovo sliva se kroz sve božanske vrline u jednu svevrlinu, i sve zapovesti u jednu svezapovest. A ta svezapovest, te svevrline, ta bogočovekova svesila jeste: Njegova Bogočovečanska ljubav. Ona je bezgrešna, sveta, bezgranična, uvek božanstvena, večna, i time uvek mlada, uvek nova. Jer večnost ne stari, ne zna za promene koje sve što stari gone iz prošlosti kroz sadašnjost u budućnost, koja je obično grob avega vremenskog.

Ono što Bogočovekovu ljubav čini izuzetno novom i po čemu ona i zaslužuje da se naziva novom, uvek novom, jeste to što ona voli ljude i u gresima njihovim, voli ih i u smrtima njihovim, voli ih i u manama njihovim, jer nikad ne izjednačuje grek sa grešnikom i smrt sa smrtnikom, i zločin sa zločincem; ona raziučuje greh od grešnika, ne ubija grešnika zbog greha, nego ga oslobađa od greha; ne ubija smrtnika zbog smrti, nego ga spasava od smrti; ona osuđuje greh a miluje grešnika, i spasava ga od greha; ona nikada ne voli greh zbog grešnika, nego mrzi greh, a voli grešnika; isto tako ona nikada ne voli grešnika zbog greha, nego žali grešnika a osuđuje greh; ona uvek i bezgranično voli sve što je božansko, sveto, besmrtno i večno, a mrzi bezgranično samo greh i đavola.

U tome je veličina Bogčovekove, evanđelske ljubavi. Po tome se On poznaje i raspoznaje u zemaljskom svetu; po tome se poznaju i raspoznaju i učenici njegovi. Znak: bogočovečanska ljubav, jer ljube „kao što on ljubi“: ne dodajući ništa ljudsko Njegovoj boščovečanskoj ljubavi, niti joj oduzimajući išta božansko. To nam sve kazuju reči ove Spasave: „novu vam zapovest dajem: da ljubite jedan drugoga kao što vas ja ljubih da se i vi ljubite meću sobom. Po tome će svi poznati da ste moji učenici ako uzimate ljubav među sobom“.

Sva je suština ove istine u rečima: „kao što vas Ja ljubih“. Takva ljubav nikada ne stari; uvek je nova za onoga koji je upražnjava i za onoga ia koga se odnosi. Uvek nova, jer uvek svega i neporočna. Samo se od greha stari, samo se od greha sastaruje svako ljudsko osećanje: i milost i ljubav i dobrota. Toliko se od greha stari, da se najzad od starosti i umre