i još: da krotki Gospod nije to kazao ni najprisnijem učeniku Svom: „koga Isus ljubljaše“. Jer ljubav je ljubav i time što kazuje tajne.

Ovom tužnom događaju dugujemo jedno duhovno saznanje: kako i žoliko je Gospod ljubio svetog Voanergesa, apostola ljubavi. On je valjda zato i postao apostop ljubavi, i osetio da je Bogočovvk = Ljubav, Bog Ljubav, što je doživeo najbožanskiju i najsavršeniju ljubav u svima svetovima. Zato mu Spas njemu jedinom, otkriva i ovu tajnu o bogoizdajniku. Ali otkriva tako neprimetno, da niko od ostalih učenika nije saznao da je to Juda. Spasitelj je do poslednjeg trenutka Svojom smernom ljubavlju pakušavao da spase Judu od zle namere. I tek kada je sav Satana ušao u Judu, Spas mu sa bolom i tugom rekao: „što činiš čini brže“, i to tako rekao da niko nije razumeo našta se te reči odnose. Satana uđe u Judu kad? „po zalogaju tada uđe u njega Satana“, sav Satana. I to po zalogaju koji mu Spas dade.

Znači: Juda je svu dušu otvorio Satani i pustio ga da uđe u nju, kada je Spasitelj ljubavi poslednji put pokušao da ga spase. Zaista, strašan greh, i ponorno greholjublje čovekove prirode. U prisustvu ovaploćenog Boga svoga učitelja i dobrotvora, Juda prima u sebe Satanu. Zaista se Satana svojim najmilijim zlom ovaplotio u Judi. Svojim grehom Juda se potpuno izjednačio sa Satanom; jer za takav greh potrebno je da sav Satana bude u čoveku, dela u njemu, pretvori celo njegovo biće u radionicu greha i zla. Kolika sloboda u čovekovoj ljubavi za zlo! Prisutan je Bog, i ne sprečava je nasilno; prisutan je i Satana; a čovek slobodno i smelo izabra đavola, i celog ga prima u sebe. Sigurno se nikad nijedan čovak nije osećao tako slobodan u grehu i zlu kao Juda kada je u njega ušao Satana. Evanđelist, sam učenik „koga ljubljaše Isus“, koji je jedini saznao ovu strašnu tajnu Judnnu, beleži to ničim ne grdeći Judu: „A on uzevši zalogaj odmah iziđe; a beše noć“.
U Judi sigurno strašnija noć nego napolju, u prirodi