ničnije od bezlraničnog. To Spas i čini: „rekavši ovo Isus posta žalostan u duhu, i posvedoči i reče: zaista, zaista vam kažem: jedan izmeću vas izdaće me“: zaprepasti se, uzbudi se; ko se ne bi zaprepastio nad čovekom koji Boga izdaje, Boga prodaje? zaprepastio do suza, samilosnih i dirljivih, kao što je slučaj Spasov.

Strašna je činjenica da je čovek došao dotle u zlu i greholjublju: da i očiglednog Boga neće u svom znjmaljskom svetu, Boga sa svima dirljivim silama njegovim, sa svom božanskom Istinom, i Pravdom, i Ljubavlju, i Dobrotom i Sveznanjem, i Svetlošću.

Činjenica toliko strašna, da bi nad njom trebalo da i kamenje zaplače i zakuka, akamoli bića, koja raspolažu saznanjem i osećanjem, makar majušnim i naj majušnijim, ili savršenijim i najsavršenijim: jer to je najstrašnija činjenica u svima svetovima. Nema strašnije ni u paklu, jer nijedan đavo nije sa Bogočovekom učinio ono kad je sišao u pakao, što je Juda učinio sa njim u našem zemaljskom svetu. Tu smo mi ljudi ispred pakla i ispred svih demona. Tu nam nema takmaca. Nema – na stid i sram naš