zamisliti boljim, savršenijim, mudrijim, svemoćnijim, milostivijim, pravednijim, sveznajućim, svetijim od Hrista. Da, istorija ove planete nezna za milije i savršenije biće od Hrista. Ako bi se birao, onda bi svaki normalan čo“ek, izabrao sebi njega za Boga. Ne priznaje li čovek njega, onda je vaistinu – ateist, jer odbacuje jedinog istinitog Boga i neba i zemlje. Tu istinu otkrio nam je Spas na Tajnoj večeri: „zaista, zaista vam kažem: koji prima onoga koga pošaljem, Mene prima; a ko prima Mene, prima onoga koji Me posla“.

Zaista je strahotno veličanstvena sloboda čovekova: on, sićušan i majušan, može priznati ili odbacitm Boga, može verovati u Njega ili ne; može smestiti u sebi celoga Boga, ili ga potpuno izbaciti. „Koji prima Mene, prima onoga koji Me posla“ – tj. prima Boga, sve Njegove sile, sve Njegove moći, sva njegova savršenstva. Šta više treba čoveku od toga