e sišao iz divnog božanskog sveta u naš smrdljivi zemaljski zverinjak; ljubavlju je živeo za sve vreme Svoga boravka na zemlji, i ostao do kraja u toj ljubavi, iako su mnogi ljudi na Njegovu sve-ljubav odgovarali mržnjom, pakošću, zlobom, čitavim paklom. Eto, i jedan od dvanaestorice je takav: Na sveljubav Učiteljevu on odgovara time što pušta Satanu u srce svoje, te ga ovaj pretvara u radioiicu bogoizdajničkog i bogoubilačkog greha.

Šta to znači? – Da Bogočovek Hristos sav odnos Svoj sa ljudima zasniva na slobodi i ljubavi. Nikad i nigde nasilje, niti zahtev da mu ma ko služi mehanički, automatski, prinudno. Sve po zakonu božanske ljubavi i slobode. Na tome stoji i celo Evanđelje. Niko se nasilno ne spasava. Spasenje Spasitelj nudi, ali ne nameće. Sav je domostroj spasenja Bogočovek izradio na ljubavi i od ljubavi; A čovek to spasenje može usvojiti jedino ljubavlju za to i takvo spasenje. Bogočovek je sav ljubav: takav je došao u svet, takav se i vraća u onaj svet – Ocu. Vraća se, iz beskrajnog čovekoljublja, sa obesmrćenim i proslavljenim telom ljudskim. Zbog te ljubavi prema ljudima „Otac mu sve dade u ruke“.

Iako sav u grehu, smrti, zlu i đavolu, ovaj naš zemaljski svet nije ii u čemu, ni po čemu mogao umanjiti, ili okrnjiti, ili oštetiti Bogočovekovu Ličnost, Njegovo Božanstvo, niti pak njetovo bezgrešno čovečanstvo. Greh, smrt, zlo i đavo, nisu mogli niti da ometu niti da onemoguće Njegovo delo spasenja sveta. Toliko je On svet i svemoćan u svemu, a pre svega u ljubavi prema ljudima. Sav njegov život i pod vig na zemlji svedoči jedmo: „On od Boga iziđe, i k Bogu ide“. Put je Njegov prav i oiguran. On od Boga iziđe i u naš svet siđe, da bi iz našeg sveta izišao i Botu otišao sa telom čovečjim, spaseiim od greha, smrti i đavola, i tako proslavljenim večnom božanskom slavom