. Spasava se, dakle, onaj ko dela Gospodu, ispunjavajući Njegove zapovesti ne žaleći sebe. Onaj, pak, ko žali sebe – gine. Ako samo staneš da žališ sebe, neizbežno ćeš se pokazati rušiteljem zapovesti i, prema tome, rđavim slugom. Kakva je presuda rđavom sluzi? Bacite ga u tamu najkrajnju; tamo će biti plač i škrgut zuba. Potrudite se da pazite na sebe makar u toku jednog dana, i uvidećete da samožaljenje smeta svim našim delima, udaljujući spremnost da ih vršimo. Bez truda i napora, međutim, ništa nećeš uraditi. Žaleći sebe zbog napora, uklanjaćemo se od dela. Postoje dela koja, hoćeš-nećeš, moraš učiniti. Takva se dela vrše neodstupno, makar i sa trudom. Tu se samožaljenje pobeđuje samožaljenjem. Ako ne radiš – nećeš ni jesti. Pošto dela zapovesti nisu takve vrste, usled samožaljenja uvek će biti izostavljena. Popuštanje rđavim delima se takođe vrši radi samožaljenja. Žao ti je da se odrekneš onoga što ti se prihtelo – i, želja se ispunjava. Ona je, međutim, ili neposredno grešna, ili vodi ka grehu. Prema tome, onaj ko sebe žali uvek izostavlja ono što je potrebno, dok, sa druge strane, sebi popušta u onome što ne priliči. Tako dolazi do toga da postaje neprikladan za bilo šta. O kakvom se spasenju tu još može govoriti