vanjem, saosećanjem, povezujući sve sa svojim životom: ono što se tiče misli – ispunjavaj u mislima; što se tiče osećanja – osećanjima i raspoloženjima, a što se tiče dela – delima. Onaj ko sluša reč Božiju sabira svetle pojmove o svemu što je u njemu, oko njega i iznad njega. On sebi razjašnjava obaveze u odnosima koji se javljaju u životu, te sveta pravila, kao dragocene bisere, niže na nit savesti koja mu, zatim, tačno i određeno ukazuje kako i kada postupati na način koji je ugodan Gospodu. On obuzdava i strasti. Jer, čitanje reči Božije uvek na njih deluje smirujuće. Ako počneš da čitaš reč Božiju, strast će, ma kakva bila, početi da biva sve slabija i slabija, da bi na kraju sasvim iščezla. Ko se bogati znanjem reči Božije, stiče nad sobom stub od oblaka, koji je vodio Izrailjce u pustinji