sebe. Druge zapovesti veće od ovih nema (Mk. 12,30-31). I ovo uzimamo kao dopunu izobraženja lika skrivenog čoveka srca. Osvećenje Gospoda je duh tog čoveka, ljubav je duša, a sve ostale vrline su njegovi udovi: jedna je – ruka, druga – noga, jedna – oko, uho ili jezik. Napominjanje ovoga je vrlo potrebno, jer se ponekad dešava da čovek, smatrajući dobra dela konačnom vrlinom, misli da više ništa nije potrebno, potpuno zaboravljajući na Gospoda i na ljubav. Dobra dela bez vere i želje da se Bogu ugodi – nisu sveta, kao uostalom ni neosvećeni dom ili soba bez ikona. Nemajući u sebi ljubavi, ona su slična zdanju punom beživotnih statua, koje su uz to buđave i odišu memlom. Neka ovo zna svako i neka se postara da, počevši u sebi da zida novoga čoveka, pred sebe postavi Gospoda, na kome nema nikakve mane